Смрт Момира Булатовића још једном показала да Црна Гора није држава
1 min read
Момир Булатовић
Пише: Небојша Бабовић
Смрт Момира Булатовића је још један доказ да Црна Гора није држава – Или јесте, али не држава XXI вијека.
Прекјуче није умро ни Момир ни Момо, умро је бивши предсједник Црне Горе. И то први предсједник и историји Црне Горе изабран већинском вољом грађана на слободним изборима. Можемо рећи да ти избори ниси били поштени и нећемо погријешити. Црна Гора од постанка до данас их није имала, али су они ипак производили правне посљедице.
Свеједно, Момир је два пута побјеђивао противкандидате на изборима. Трећи пут није имао среће, а неки ће рећи да није имао 14000 пресуда Врховног суда о накнадном упису у бирачки списак. Небитно. Момир Булатовић је био предсједник Црне Горе од 1990. до 1998. Можда ће то доћи некима као изненађење, али Момир тада није био ни српски, ни опозициони кандидат.
Први пут је био кандидат Савеза комуниста и именовао је Мила за премијера, а други пут је био кандидат ДПС , док је премијер био Мило. И то Ђукановић, овај садашњи предсједник.
Оба пута “најозбиљнији” противкандидати су му били ратоборни Срби. Први пут Килибарда др Новак, а други пут Костић Бранко. Што се суверениста тиче, конкуренција су му били Љубиша Станковић и Славко Перовић. Конкуренција Момиру, Свету и Милу.
Оба пута Момир је изабран гласовима ДПС, значи и оних који данас гласају за Мила и куну се да су били стари либерали од почетка. А нису. Јер да јесу, Момир не би био предсједник. А био је. Осам пуних година.
И кад ДПС данас каже да су једини од земаља СФРЈ успјели да сачувају мир и баштине антифашизам, заслуге за то иду Момиру колико и Милу, а богами и Свету. И то владајућа Црна Гора жели да се заборави. Због тога је званична Црна Гора на Момирову смрт реаговала као да се ради о прераном одласку директора поште у Сутомору. Кратка информација и фабрикована биографија у којој се Мило и Момир никако не доводе у везу, како се Првом не би нашкодило. Мило је вјероватно већ изјавио саучешће и није толико персонално битан за ову причу, колико тај чувени однос “оних око њега”.
Да је ово држава, Званична Црна Гора је морала да реагује бар штурим изразом саучешћа на неком од десетина својих сајтова и портала. Скромни ин мемориам у углу 15. странице или на крају дневника. Морала је у земљи, која је настала на култу смрти да покаже минимум достојанства и бар декларативно да изрази жалост. Бар због заједничких слика из деведесетих.
Али није. Црна Гора је пропустила час лијепог васпитања и политичке културе. Јер, Вучић зна да је ред да положи цвијеће Ђинђићу, као што се Партизан опростио од Вокрија, да не идем даље ка западу и истоку. Да у Црној Гори постоји култура институционалног сјећања показују холови разних институција у којим су портрети свих бивших функционера, укључујући и Секулу Дрљевића у Министарству финансија. Значи може, али неће.
Ово је милионита потврда оног што стално тврдим: Ово montenegro нема ама баш никакве везе са истинском Црном Гором, каква год да је она у историји раније била: Владичански метох, Књажевина Црна Гора и Брда, Краљевина, Црна Гора, Бока и Санџак, НР/СР/Р ЦГ, Р…. Ово што сада постоји, то је нопв ентитет, који паразитира на ресурсима Црне Горе, изједа је изнутра… У истинској Црној Гори би се и преминулом непријатељу одала почаст, а камо ли “првом демократски изабраном председнику”. Да је Момир Булатовић био 8 година и председник месне заједнице, завредио би више публицитета. Зашто није? Зато што Момир није био председник сада постојеће државе, зване montenegro, која се гнуша свега што је на том простору постојало до 21. маја 2006. године закључно.
Svaka cast na odrzanoj lekciji, samo da ima ko da cuje ili vidi.
Crns Gora je vjecna!
Ништа не траје вјечно , само Бог
Монтепркно несоју усташки
Banda razbojnika nezna za red i postovanje.
Sva sreća što ima svoje rodno mesto gde će u miru da počiva,za razliku od Slobe koji je/ sramno od tadasnje srpske vlasti/sahranjen u dvorištu tudje kuće.Osim toga Momir možda ne bi ni želeo da mu neki od tih “kolega”drže lažne govore.Vecnaja pamjat za Moma.
Nikada CG nece niti moze biti drzava.Ovo je sada provizorijum od drzave.Sve sto se na silu stvara i uz pomoc “velikog profesora”Blagote Mitrica ,kratko traje.