„Шта је остало од НАТО-а и трансатлантског поретка након бурне седмице коју је предсједник САД Доналд Трамп провео у Бриселу, Великој Британији, а такође и у Хелсинкију гдје је штитио предсједника Русије Владимира Путина од оптужби за сајбер нападе које су изнијеле обавјештајне службе тих истих САД?
Ако погледамо те догађаје кроз ружичасте наочаре, може се помислити да је са најважнијом стратешком алијансом Запада све мање-више у реду, и да је она чак све јача. У реалности – НАТО је у опасности, а судбина тог блока сада се налази у Трамповим ниподаштавајућим рукама“.
Овако о последњих догађајима пише бивши шведски премијер и специјални изасланик ЕУ за бившу Југославију а данас члан члан Свјетског економског форума за глобалну агенду о Европи Карл Билт,а преносе „Вијести“.
„Уочи и за вријеме самита НАТО-а чуло се много жалби поводом обима војних издатака земаља чланица Алијансе (изражених кроз БДП). Очекује се да ће до 2024. године све чланице блока повисити своје трошкове до 2 одсто БДП-а, али Трамп, изгледа, сматра да то треба да буде учињено већ сада. Он је на самиту неочекивано позвао да се установи нови ниво од 4 одсто БДП-а. То је чак више него што САД саме троше на одбрану“, наводи Билт и истиче:
„Током посљедњих деценија основна пажња НАТО-а била је концентрисана на мировне операције у удаљеним тачкама планете, а не на главну функцију блока – територијалну заштиту. За већину земаља Европе, које су дио НАТО-а, мировне дивиденде, од операција НАТО-а, оправдале су смањење националних војних издатака.
Али тај се приступ промијенио 2014. године када је Русија анектирала Крим и извела тајни војни упад на територију Источне Украјине. Од тада су буџети за одбрану чланица НАТО-а почели да расту отприлике 4 одсто годишње. Захваљујући томе, циљ зацртан за 2024. годину биће неизбјежно достигнут“.
САД користи Европу као транзитни пункт
Он наводи да су спорне Трампове тврдње да САД на својим плећима неправедно носе велики дио терета колективне одбране НАТО-а.
„Војни буџет САД износи око 72 одсто трошкова свих земаља НАТО-а, а отприлике три четвртине издатака за одбрану САД не иду у Европу већ у друге регионе. Око половине војног буџета САД троши се за подршку присуства у тихоокеанској регији, још четвртина иде на операције на Блиском истоку, на командовање и управљање стратешким нуклеарним постројењима и за разне друге сфере.
Осим тога, треба подсјетити да су САД значајно повећале своје војне издатке у Европи током посљедњих неколико година, већина америчких снага и објеката на континенту у стварности су усмјерени на геостратешки потез од Индије до Јужне Африке. Захваљујући базама као што су Рамштајн, Ферфорд, Рота, Виченца и Сигонела, САД већ одавно користе Европу као транзитни пункт за пребацивање снага у друге регионе. Објекти за рано упозоравање и праћење, које САД има у Великој Британији и Норвешкој, налазе се тамо ради заштите континенталне територије САД а не Европе“, пише Билт и наглашава:
„Чињенице су сљедеће: заједнички европски издаци за одбрану отприлике су два пута већи од оног што САД троше на безбједност Европе и отприлике два пута већи од војних трошкова Русије. Ово су прорачуни Универзитета за националну одбрану САД.
Одлучујући значај америчког командовања, контроле и обавјештавања у Европи не треба умањивати, али га, барем, треба оцјењивати у ширем контексту. Да, америчка армија недавно је ротирала тешке бригаде у Европи ради војних вјежби, али је она размјештена тако за стално, спремна само за ограничене операције.
Управо зато НАТО је обавезан да настави усавршавање одбрамбеног потенцијала у Европи. Као минимум, Европи треба више војних снага и оне морају бити спремне за брзо пребацивање у критичне зоне. Ново мобилно командовање, које се сада осмишљава у Њемачкој, први је корак који много обећава“.
Предности Русије везане за квалитет командовања и контроле
Напомиње да су предности Русије у односу на НАТО мање везане за количину ресусрса, а више за квалитет командовања и контроле.
„Као јединствена цјелина, Русија може боље да интегрише своје војне снаге и брже их премјешта испуњавајућу стратешке директиве Кремља. Та брзина демонстрирана је на Криму 2014. и годину касније у Сирији.
Са своје стране, НАТО има дубоко интегрисану командну структуру за снаге које припадају том блоку. Али све то једва да има значај ако се политичке одлуке о премјештању снага или почетку операције не буду доносиле на вријеме. Исход било какве војне конфронтације одређује јединство воље и брзине доношења одлука на вишем нивоу.
Проблем је у томе што способност блока да доноси политичке одлуке слаби, иако се војни потенцијал НАТО-а усавршава. Замислите шта ће се десити ако чланица НАТО-а алармира да је Русија на њеној територији почела тајну војну операцију сличну оној на Криму. А сада замислите да су обавјештајне службе САД потврдиле да је агресија у току, иако Путин све негира.
На крају, замислите како на све то може одреаговати Трамп. Хоће ли телефонирати Путину да га пита шта се догађа? И хоће ли му Путин понудити још један ‘невјероватан предлог’ да помогне истражитељима САД да дођу до суштине ствари? И што је још важније: колико брзо ће се Трамп сјетити принципа колективне одбране у оквирима члана 5 статута НАТО-а? Или ће се колебати доводећи у сумњу обавјештајне податке, унижавати савезнике САД и потврђивати Путинова оправдања?
То су заиста забрињавајућа питања која треба поставити када је у питању предсједник САД. И сада ће та питања бесконачно висити над главом Европе“, истиче Билт.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Интересантна би била информација колико плаћа Црна Гора своје чланство и заштиту НАТО. Нормално би било да је то војна тајна, али можда и није. Ако ЦГ то плаћа од шверца, можда није ни страшно. Али сумњам да би главни шверцер на то пристао, једино ако се то схвати као рекет. Мада је уносније рекетирати народ уместо главног.
Ovaj zlikovac je „prototip“ onoga što se danas kolokvijalno naziva „sorošoid“! Ostao je zapamćen po onoj svojoj zloslutnoj i lažljivoj izjavi da je „pravoslavlje za Evropu opasnije od islamskog fundamentalizma“!