Случај СМШ „25. мај“ у Тузима: Министарство не одговара на питања о дискриминацији, незаконитостима и манипулацији малољетницима
Случај професорице Милке Обрадовић, запослене у ЈУ Средња мјешовита школа „25. мај“ у Тузима, већ двије године прати низ пријава, судских поступака, колективних обраћања и институционалних дописа, али одговори на кључна питања и даље изостају. Упркос обимној документацији достављеној надлежним органима, укључујући Министарство просвјете Црне Горе, Просвјетну инспекцију, Инспекцију рада, Центар безбједности и надлежно тужилаштво, до данас није спроведен свеобухватан инспекцијски надзор који би објединио све наводе и утврдио одговорност.
Управо зато, у интересу јавности и транспарентности рада образовног система, поставили смо конкретна питања на која Министарство просвјете, наука и иновација није одговорило — и која, имајући у виду чињенице из документације, захтијевају много више од административног ћутања. Подсјећамо, ово је само још један низу инцидената који се везују за Министарство просвјете на чијем је челу Анђела Јакшић Стојановић, а тичу се незаконитог и дискриминаторног поступања према припадницима српског народа – о чему је наш портал извјештавао, али неријетко остао ускраћен за одговоре или реакцију министарства и министарке Јакшић Стојановић, а што озбљино доводи у питање намјере образовне политике коју министарство на чијем је челу.
Наиме, у том ресору нијесу пронашли за сходно да одговоре на питање у вези са чињеницом да је Министарство у протекле двије године примило више пријава мобинга, жалбе наставника, колективни захтјев за смјену директора који је потписало петоро запослених, појединачне представке инспекцијама, као и жалбу ученика на рад руководства школе. Поред тога, пред судовима се воде два поступка због незаконито спроведеног дисциплинског поступка и незаконитог умањења зараде, као и два спора у вези са незаконитим запошљавањем. Упркос таквом обиму и континуитету притужби, није спроведен свеобухватан инспекцијски надзор, нити су предузете конкретне мјере које би показале да систем функционише. Како је могуће да толики број пријава не буде довољан сигнал за темељну контролу рада једне образовне установе, из Министарства није разјашњено.
Јакшић Стојановић није коментарисала догађај након сједнице Наставничког вијећа од 30. децембра 2025. године, када је, према документацији и пријавама, професорица Обрадовић физички удаљена са сједнице по налогу директора Сехада Љуљанаја, уз асистенцију школског заштитара који, по опису посла, нема овлашћење да професорима забрањује присуство сједницама. Након тога одржан је званичан састанак у Министарству, на којем је саопштено да ће Просвјетна инспекција по службеној дужности изаћи на терен. До данас надзор није спроведен. Остаје отворена сумња у обмањивање јавности најавом која није реализована, или се може закључити озбиљна нефункционалност и немар министарства будући да Просвјетна инспекција игнорише налог ресора којим управља Министарство?
Надаље, што се тиче извјештаја просвјетног инспектора Николе Дукаја, у којем је наведено да „против директора никада није било пријава за мобинг“, иако је Милка Обрадовић у јануару 2024. године поднијела пријаву Тиму за заштиту од мобинга, а вођен је и поступак медијације у којем су спорни записници накнадно кориговани, Јакшић Стојановић није дала одговор на питање како је могуће да званична пријава и поступак медијације не постоје у службеној евиденцији инспекције. Да ли је у питању пропуст, немар или нешто озбиљније?
Ко у систему контролише законитост поступања директора и да ли је прихватљиво да се радни ангажман наставника мијења без икаквог формалног акта? Још једно је питање у којем се ресорно министарство „бранило ћутањем“. Наиме, професорици Обрадовић је у марту 2024. године, које је извршено усмено, без писане одлуке, без званичне документације о наводним „жалбама родитеља на националној основи“ и без спроведеног педагошког поступка. На сједници Актива 3. априла 2025. године званично је констатовано да писане притужбе не постоје, али се директор касније ретроактивно позива на „ранију жалбу“.
С друге стране, озбиљни наводи о измјенама службене документације: брисању изостанака означених као „самовољно“, нестајању појединих часова из дневника, као и формирању комисије која је закључивала оцјене без реализоване наставе и без учешћа предметног наставника – нијесу изазвали забринутост код ресорног министарства, иак је, према наводима, одјељење је уклоњено из МЕИС система без икаквог рјешења. Јакшић Стојановић није рекла да ли је министарество испитало да ли се ради о фалсификовању службене документације и директном кршењу закона, имајући у виду да Центар за стручно образовање и Завод за школство нијесу дали препоруке на које се директор позивао.
Још алармантније је што се министарство и министарка нису потрудили да јавности одговоре на наводе о недозвољеном притиску и манипулацији малољетницама од стране челних људи у школи. Подсјетимо, жалба ученика од 12. јуна 2025. године, о којој професорица није обавијештена до 2. септембра, чиме јој је ускраћено право на благовремено изјашњење садржи тешке оптужбе, али без навођења конкретних догађаја, датума или доказа, а као замјерка се наводи обрада дјела која су дио важећег наставног програма. Посебно је проблематично што је један малољетни ученик, страни држављанин, наведен као потписник жалбе без своје сагласности.
Седмо питање које смо уредно доставили с назнаком хитности, ближе се односи на поступање директора на сједници 30. децембра 2025. године, када је професорица јавно оптужена да „шири националну мржњу“, ускраћена јој је ријеч, а затим је физички удаљена са сједнице. Петоро колега који су јој пружили подршку добили су формалне опомене. Упитали смо да ли Министарство сматра да је овакво понашање у складу са стандардима професионалне комуникације и законитог поступања у образовној установи.
Уз више жалби, покренуте судске поступке, пријаве Центру безбједности, двије пријаве за мобинг (од којих је друга поднијета 5. фебруара 2026. године), као и сумње у незаконито поступање, нажалост, није јасно да ли ће Министарство покренути поступак разрјешења директора или бар његово привремено удаљење са функције до окончања поступака, као ни то ко ће сносити одговорност уколико се утврди да су институције годинама пропуштале да реагују.
Игнорисање новинарских питања и ускраћивање јавности за конкретне одговоре у вези са незаконитим поступањима у школама дио је ширег обрасца понашања министарства на чијем је челу Јакшић Стојановић, што је иду у прилог тврдњи да случај Милке Обрадовић превазилази оквир појединачног радног спора и добија обиљежја системског проблема.
Прочитајте ЈОШ:
Од учионице до тужилаштва: Злостављање и дискриминација на националној основи у школи у Тузима!
Ubjedlnivo najgore kariki u CG su sistem pravosudja-sudovi i sistem obrazovanja.
Gospođa ministarka se preselila u Dubai, tamo s Milom sklapa poslovne aranžmane.
Ovo kao da se desava na Kosovu a ne u Tuzima koje su u Crnoj Gori