ИН4С

ИН4С портал

Случај Радуловић: У свакој антисрпској причи, а увијек добрано на државним јаслама

1 min read

Смјена власти 2020. године била је нужан услов да Црна Гора крене путем демократизације. Али, годинама касније, јасно је да је дух старог режима и даље жив — у институцијама, у обрасцима понашања и у људима који су преживјели сваку политичку промјену.

Сада се, на нешто видљивијем терену, јасније уочава дјеловање Бранислава Радуловића. Управо он је персонификација свега онога што је било погрешно у вези пређашњег режима, а он сам је преживио смјену власти. Човјек који се појављује свуда — у комисијама, савјетима, редакцијама, невладиним иницијативама и државним органима — до те мјере да се стиче утисак да без њега ништа не може ни да се формира, ни да функционише.

Радуловић је, према подацима из Агенције за спречавање корупције, међу ријеткима који из државног буџета примају накнаде по више основа. Сенатор је Државне ревизорске институције, члан је Комисије за ревизију и грађанску контролу Управе полиције, Комисије за контролу оперативно-истражних радњи, Комисије за жалбе из области јавних набавки, па и Комисије за државни испит. Све то доноси му више хиљада евра мјесечно, тачније, пуних 4.393 евра нашег новца.

Истовремено је ангажован на ревизорском испиту, предаје на универзитету „Медитеран”, предсједник је Удружења правника Црне Горе, члан редакције стручног часописа и — да не заборавимо — копредсједник Игманске иницијативе. Радуловић је на толико позиција да се тешко може разлучити гдје престаје његова независност, а почиње политички утицај.

На факултету Медитеран, на ком је и предавач, уписао је докторске студије свега три године након настанка Универзитета. Како се наводи у његовој радној биографији, своје докторске студије започео је 2009. године, али је већ 2008. године био постављен на позицију доцент доктор, гдје је предавао на предметима Контрола и ревизија и Интерна контрола и ревизија – специјалистичке студије. Већ наредне године добио је додатни ангажман на истом факултету, на предмету Компанијско право.

Сигурно је да чак ни сам Радуловић, у неким младим данима, док је шетао својим родним Врбасом, није могао ни да досања да ће му све ово поћи за руком. Да ће му живот подарити да обавља све могуће функције и да буде члан свега. Понајмање би могао вјеровати да ће све то да чини не само онда када је политички подобан, него и у годинама када ће бити оштро против власти. Толико оштро да се чак и труди да је на сваком кораку уруши.

Стиче се утисак да у Црној Гори не постоји ниједан други правник, ревизор или професор који би могао обављати макар једну од његових улога. Посебно је индикативно што Радуловић редовно фигурира и у низу грађанских иницијатива које, готово по правилу, носе антисрпски тон. Од апела „Камо сјутра”, до потписивања иницијативе 61 НВО да Црна Гора спонзорише резолуцију о Сребреници, његов потпис се редовно налази испод сваког документа који, у ширем политичком контексту, има за циљ да редефинише историјски и идентитетски оквир Црне Горе — увијек у смјеру који умањује улогу српског народа у њеном културном и државном бићу.

Извјесно је да тај широки професионални ангажман Радуловића не указује на неку његову ингениозност, већ на сумњиву појаву. Он је огледало једног дубљег феномена – симбиозе између формалне власти, параполитичких структура и цивилног сектора који се међусобно одржавају. Неки би то назвали „дубоком државом”, други „елитним консензусом”, али како год да се назове, резултат је исти: ротација истих имена кроз све институције, без стварне одговорности и без промјене суштине.

Питање је: може ли се без Радуловића бар негдје? Хоће ли се отворити врата икоме другоме или и садашња власт вјерује да је Радуловић незамјењиви мултипрактик? Да ли је икоме уопште сумњив број функција које он обавља?

У наредним данима бавићемо се озбиљније ликом и дјелом Бранислава Радуловића, па ћемо тако истражити и многе његове антисрпске изјаве, али и све сфере његовог дјеловања, са посебним нагласком на сумњива тематска и временска поклапања у реаговањима и саопштењима готово свих организација са којима је Радуловић повезан.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

<
     

Слични текстови

6 thoughts on “Случај Радуловић: У свакој антисрпској причи, а увијек добрано на државним јаслама

  1. Да је друг Бранислав усамљен примјер , то би било одлично . На жалост остали су сви оперативци ДПС – СДП , криминално – фашисоидног режима на својим позицијама . Чак су многи од њих добрано и напредовали . Као на примјер другарица Ирена Радовић , која је постала гувернер централне банке Црне Горе ? То је показатељ смутње у нашем друштву , коју је направио друг Здравко а извођачи су његови СКОЈ – евци , камаради Јаков и Милојко . За Крст Часни и слободу Свету !!!

    4
    17
  2. Дошао право код Мила са дијагнозом „избјеглица из Врбаса“, тога се одлично сјећам. Куд ће му боља препорука?! Да је бјежао из Книна, Братунца или Пећи испод Туђманових, Алијиних или Тачијевих ножева и дан данас би био – и без посла и без држављанства! Овако се рачуна да су га протјерали Срби (иако у Врбасу ведре и облаче Црногорци), и – експерт за све. Да дан траје 48 сати, имао би још важних послова и још бар 3400€ платице!

    17
    27
  3. Inače, kad pogledate biografije ovakvih individua, to su doktorati sa Mediterana, UDG (na kojem su i profesori, kao jedna što reče da je ona „ipak i profesor“ , članstvo u danu sa bricama i bravarima, magisteriji iz Osjeka, desetogodišnje ili petnaestogodišnje studije na državnim fakultetima, zatim CV ispunjen prisustvom na seminarima, „radom u odborima“ u koje su dovedeni po podobnosti i masno plaćani, članstvo u „međunarodnim tijelima“ i slične bedastoće, na koje ni kod jednog pravog naučnika koji je proveo život pišući naučne radove i proučavajući svoju oblast, jednostavno nije mogao stići, ako je radio kako treba. I onda natakne cvikere, digne obrve i daje „ekspertize“.

    22
    27
    1. …Jano Jano srbijanska grano….mi smo Crnogorci a ne gedzovani….ako te to boli idi u bol na Bracu a ne diraj crnogorsku državu ..

      43
      23

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *