Случај Лопичић: Апел шест невладиних организација Уставном суду

У писму је истакнуто да је избор “предсједавајућег судије” противан Уставу Црне Горе и Закону о Уставном суду Црне Горе и апеловано да се спорна одлука стави ван снаге, да функцију предсједника Уставног суда почне да обавља најстарији судија Хамдија Шаркиновић и да он одмах понови поступак избора предсједника Уставног суда, да би се тако заштиле уставност и законитост и омогућило остваривање начела владавине права.

“Основни разлог за протест је то што је чланом 22 став 4 Закона о Уставном суду прописано да у случају престанка функције предсједника Уставног суда, до избора новог, функцију предсједника Уставног суда врши његов замјеник, а ако нема замјеника предсједника, функцију предсједника Уставног суда врсши најстарији судија“, па је за законити континуитет рада Уставног суда требало само поступити у складу с тим и именовати најстаријег судију Хамдију Шаркиновића да врши дужност предсједника Уставног суда, јер, из непознатих разлога, замјеник досадашњег предсједника Драгољуба Драшковића никада није изабран.

Према томе, законодавац се потрудио да на сваки начин обезбиједи континуитет руковођења Уставним судом када из било ког разлога дође до престанка функције предсједника, тако што је чак претпоставио и ситуацију, у којој се Уставни суд сада нашао, да нема ни замјеника предсједника.

“У таквој ситуацији, законодавац није написао да судије треба да изаберу “предсједавајућег судију”, као што је већина судија неовлашћено одлучила да уради, већ да најстарији судија врши ту функцију до избора новог предсједника”, наводи се у писму ових невладиних ирганизација.

Истакнуто је и да посебно за избор судије Десанке Лопичић за “предсједавајућег судију”, са “свим правима и обавезама предсједника Уставног суда” постоји уставна забрана, јер је судија Лопичић већ једном бирана за предсједницу Уставног суда.

У писму се додаје, да, аналогија с избором предсједавајућег судије током 1996. године када није био изабран предсједник Уставног суда Црне Горе, у овом случају није примјерена, јер су тада важили други прописи, предсједника Уставног суда је бирала Скупштина, сада га бирају судије Уставног суда, и тада није била на снази одредба налик на члан 22 став 4 Закона о Уставном суду, која је прописивала ко врши функцију предсједника у случају да њему престане функција.

Такође, није примјерена ни аналогија с избором предсједавајућег судије у Хрватској 2007. године, јер се ради о правном систему друге државе, који није имао одредбу као члан 22 став 4 Закона о Уставном суду, и чији је Уставни суд тада радио у врло специфичним условима без пуног броја судија, док у Црној Гори Уставни суд дјелује у пуном капацитету.

Посебно је наглашено да је Група држава против корупције (Groupe d’Etats contre la corruption – GRECO) Савјета Европе препоручила Црној Гори да ограничи прекомјерну концентрацију овлашћења у правосуђу и да је недавно у том смислу критиковала трећи избор Весне Меденице на функцију предсједнице Врховног суда, као и избор предсједника судова који су бирани најмање три пута на исте функције.

Сада је и у случају избора Десанке Лопичић да обавља функцију предсједника Уставног суда до краја године, а могуће и дуже, док се нови предсједник не изабере, иако је она већ у једном мандату обављала исту функцију, прекршена Уставна забрана, а нису поштоване ни препоруке GRECO, чији је циљ спрјечавање корупције.

“У писму је упозорено да избјегавање примјене закона Црне Горе позивањем на сопствену и инострану праксу, представља пут у произвољност и арбитрерност, од чега управо Уставни суд треба да пружа заштиту, и закључено да Уставни суд не смије себи допустити избор “предсједавајућег судије”, јер тиме не само да себе компромитује и угрожава јавно повјерење, већ озбиљно доводи у питање и способност државе да обезбиједи владавину права”, закључује се у писму.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: