• Друштво
• Насловна

Случај бивше предсједнице Врховног суда: Црне тројке обезбјеђивале Меденицу

1 min read

3 године ‎ ИН4С

Весна Меденица

Ухапшени полицајац Дарко Лаловић, задужен за обезбјеђење Весне Меденице, се сумњичи да је, поред других криминалних активности, наводно, припадницима криминалне групе осумњичене и за рањавање новинарке Оливере Лакић одавао информације о предметима који се воде против њих.

Ради се о криминалној организацији, блиској „Кавачком“ клану, која се доводи у везу и са рањавањем новинарке Вијести познате по истраживању криминалне дјелатности везане за илегалну производњу и промет цигарета.

Поједини медији су о томе извјештавали позивајући се на изворе из Управе полиције, објашњавајући да је Лаловић, као службеник Сектора за обезбјеђење личности и објеката (СОЛО) био задужен за безбједност бивше предсједнице Врховног суда Весне Меденице.
Као што је познато Лаловић је прије неколико мјесеци ухапшен, по налогу Специјалног државног тужилаштва (СДТ) Црне Горе.
Истраживачки центар ИН4С је дошао до сазнања да је полицајац Лаловић близак рођак Миљана Перовића, бившег начелника Безбједносно- обавјештајног директората у Министарству одбране Црне Горе и бившег полицијског функционера који се, заједно са Веселином Вељовићем, доводио у везу са дјеловањем тзв. црних тројки које су вршиле физичко насиље над лицима која су на било који начин представљали сметњу режиму Мила Ђукановића.

Поред Миљана Перовића и Веселина Вељовића, као одговоран за дјеловање црних тројки је означен је Душко Марковић, бивши премијер и дугогодишњи шеф тајне службе чија је Управа за специјалне операције, по свему судећи, била носилац активности и инспиратор насиља које су спроводиле одређене структуре унутар специјалних полицијских састава а које су у народу познате као црне тројке.

Та злочиначка активност полиције и тајне службе је аминована од стране највиших државних функционера због чије подршке су била узалудна сва упозорења медија, сви покушаји истакнутих појединаца и опозиционих политичких партија да се то прекине. Чак је , како сазнајемо, потпуно игнорисано и једно врло квалитетно инсајдерско свједочење о тим нападима.
Стицајем чудних околности а руковођени интересима појединих центара моћи надлежни у Црној Гори су својевремено извршили премештај полицијских службеника укључених у те прљаве послове и распоредили их на друга мјеста, и што је најинтересантније, углавном на радна мјеста и послове обезбјеђења штићених личности и заштите важних дрзжавних институција.

У обезбјеђењу највиших дрзавних функционера и институција попут Скупштине, Владе, Централне банке и других, и данас се могу срести лица – тзв. „црнотројкаши“, затим чланови њихових породица, али и друга лица повезана са њима.

Тако је створена једна опасна полицијска структура која је упрљана бројним инкриминацијама, повезана са криминалним миљеом а нечијом вољом плански „прислоњена“ на најважније државне функционере и службенике.

Та групација лица охрабрена чињеницом да се налазе у непосредној близини штићених функционара и могућношћу да и даље користе ресурсе службе и полиције настављају своје криминално дјеловање, смишљено га ширећи на чланове породица штићених личности, истовремено развијајући претјерану блискост са некима од њих, што је у крајњем резултира компромитацијом функционера и државних институција на чијем су челу, али и саме државе.

Постоје озбиљне индиције да се телохранитељи појединих црногорских функционера, у сарадњи са неким припадницима полиције и АНБ, доводе у везу са многим убиствима, криминалним активностима, шверцом дувана и наркотика, трафикингом и многим другим тешким кривичним дјелима, како ранијем периоду тако и сада, не само у Црној Гори већ и у другим земљама.

У суштини се ради о наставку дјеловања Црних тројки чији је основни задатак бављење криминалом, обрацун са неистомишљеницима и застрашивање непослушних грађана, што је стање које траје до данашњег времена.

Истина, знатно су унаприједили своје активности – више не дјелују у чопору, искључиво обављају задатке скривајући се иза ауторитета штићених лица и више не користе дрвене палице за премлаћивање жртви по мрачним улазима стамбених зграда. Сада пуцају људима у ноге.

Ако се све то има у виду, у конкретном случају Весне Меденице, се поставља питање – како је могуће да се у окружењу предсједнице Врховног суда нађу лица – припадници полиције који су на било који начин повезани са криминалним структурама или са лицима која се доводе у везу са најтежим кривичним дјелима.

Одговор на то питање се већ назире и он гласи – не само да надлежни нису учинили ништа, већ су чинили све да се њена породица, а преко ње и лица из њеног окружења, увуку у злоупотребе службеног положаја и другу инкриминисану дјелатност. И као резултат имамо оптужбу да је предсједница Врховног суда постала чланом криминалне организације коју је формирао њен син и припадник њеног обезбјеђења.
Не умањујући одговорност Весне Меденице за све што је чинила док је деценијама управљала црногорским правосуђем, овдје се мора поставити питање одговорности појединаца и дјелова државне администрације који су довели до ситуације у којој се руководитељка врховне судске инстанце дошла у ситуацију да се нађе у таквом окружењу и да служи интересима организованих криминалних група.

Одговорност служби безбједности се огледа у чињеници да су дозволили да се у окружењу предсједнице Суда нађу особе које се баве криминалом и чињеници да нису сачували и спријечили чланове њене породице да се баве недозвољеним радњама, што је службама безбједности, такође, била обавеза.

Уколико пак службе безбједности то нису могле спријечити, били су дужни испољити утицај на државно руководство и све гране власти у Црној Гори да се особа са таквим породичним проблемима и таквим личним склоностима не нађе на челу Врховног суда. Тиме би се сачувало правосуђе и уозбиљила држава а сама Весна Меденица и њена породица избјегла тешку судбину која је сада задесила.

Све се морало урадити на основу једне реалне процјене (безбједносне и контраобавјештајне) рађене за Весну Меденицу, као штићену личност, са конкретним подацима о појавама и догађајима везаним за њену безбједност и ниво способности да се предвиде будући догађаји и проблеми од значаја за њену личну заштиту али и несметано функционосање институције на чијем се челу она налази.
Било би добро да се јавност упозна са закључцима безбједносне процјене која је рађена за заштиту предсједнице Врховног суда. Из те процјене, која се ради у форми писаног документа и саставни је део плана обезбеђења би се сигурно могло што шта закључити.

Да је то урађено како треба до овога не би ни дошло.
Ипак, све то није било могуће са службама безбједности којима су руководили Душко Марковић, Веселин Вељовић и Миљан Перовић, лица која су означена као организатори насиља над својим грађанима, која су створили државне институције које су биле и остале покровитељ организованог криминала и корупције.

Они су одговорни што су створили систем безбједности у коме је било могуће да се руководитељка Врховног суда сада сумњичи да је са те позиције била чланица криминалне групе на чијем је челу био њен син, екипе која је, како се наводи, шверцовала цигарете и наркотике. Њој се приписује и незаконит утицај на судове и тужиоце, како би криминалној групи којој је наводно припадала обезбиједила велику добит и привилегије у судским поступцима.
Чињеница да се бивша предсједница Врховног суда сумњичи – да је била члан мафијашке организације представља суноврат и пораз државе Црне Горе. Ово тим прије што се зна да рашчишћавање дјелатности криминалне групе чији је дио, наводно, била и Меденица није резултат рада црногорске полиције и АНБ већ ЕУРОПОЛА и других страних организација и служби.

И зато није у праву Мило Ђукановић, када прије неки дан изјави да „иако Меденица буде осуђена, не значи да је власт била криминализована“ чиме он показује жељу да, у свом стилу и са висине, минимизира оно што је видљиво и обичним грађанима. Управо то значи да су власт и држава криминализовани до мјере да се са сигурношћу рећи да је држава покровитељ организованог криминала и корупције.
Мило Ђукановић је најзаслужнији што се последњих деценија створила јака спрега власти и криминала, што се родило зло које је заробило државу и због којег се на многим међународним адресама, све чешће, ставља знак једнакости између државе и једног криминалног клана из Котора.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: