„Слово“ о фашизму у Пољској: Бескрајна мржња према Русији; сличности режима Пилсудског и Хитлера
1 min read
фото: ledevoir.com
Пише: Сергеј Черњаховски/ФОНДСК
Пољске власти забраниле су пропаганду бандеровске идеологије, одавање почасти украјинским нацистима и релативизацију Волињског масакра. И то је, наравно, правилно. Ипак, истовремено је забранила помињање одговорности пољског режима за нацистичке злочине 20-их и 30-их година XX вијека. Забранила је и помињање „пољских логора смрти“. И, као по обичају, изјављује да је садашња украјинска власт њихов пријатељ и савезник у борби против заједничког непријатеља – Русије.
Да, за Волињски масакр одговорни су украјински нацисти, и Пољска има право када то назива чак и геноцидом. Ипак, нико не жели да се сјети да је до тог злочина дошло на мјесту на којем су сличне ствари догађале и раније. Тачније, то је био одговор на пољску политику „пацификације“ на територији западне Украјине: на украјинске земље насељавали су пољске кметове, палили куће Украјинаца, притискали на све начине и пресељавали украјинско становништво. Такође, концентрациони логор у Берјози-Картуској Пољаци су направили много раније него што су Њемци почели да праве своје логоре смрти. И Освенцим (пољско име за Аушвиц) су почели да га граде са истим циљем као и Њемци, и по плановима својих њемачких савезника.
Ништа од свега наведеног не оправдава злочине бандероваца, нити насиље садашњег украјинског режима. Ипак, правити од овакве Пољске невину жртву украјинског (и њемачког) нацизма – то би било као да војника Рајха, који је погинуо у Стаљинграду, назовемо „невином жртвом рата“.
Диктатура Пилсудског у годинама између два рата подсјећала је на Хитлерову диктатуру. Разлика је само у томе што се Хитлер домогао власти у оквиру демократских процедура, а Пилсудски – током војног преврата. Режим „санације“ за вријеме Пилсудског представља забране политичких партија, антикомунизам, бројне политичке процесе, концентрационе логоре, пребијања демонстраната, ограничавање слободе штампе и окупљања, антисемитизам, милитаризацију друштва, интернације без судских рјешења, вансудске расправе…
У Пољској је, у суштини, владао исти такав фашистички режим као у Њемачкој, уз традиционалну дозу пољске апатичности. Ваља нагласити да су права радника у Њемачкој била далеко већа. Њемачко-пољски рат јесени 1939. године у ствари је био обрачун двије фашистичке државе. При свему томе Пољска је од 1920. године водила константне пограничне борбе са СССР, што Њемачка није радила.
Данас се пољски националисти труде да оцртају јасну границу међу својим прецима и украјинским нацистима. Покушавају да на пијадестал уздигну Армију Крајову, иако је она суштински представљала реликт пољског фашистичког режима, и била потчињена влади у егзилу, тј. експонентима диктатуре Пилсудског. Иако је ова формација била поприлично „шаролика“, њену „срж“ су чинили пољски нацисти и никаве разлике између њих и украјинских нациста нема. Армија Крајова је бездушно убијала Украјинце, а Бандеровци Пољаке. Такође, нацистичко језгро Армије Крајове до самога краја борило се против ослободилаца…
Антисемитска, националистичка Армија Крајова чекала је ослобођење своје земље плаћено туђим животима. Они су увијек слиједили концепцију два непријатеља и маштали су да Њемачка и Русија, изнурене ратовима, ослабе толико да би они уз помоћ Енглеза и Американаца могли да крену у побједоносни општенародни устанак.
Од 400 хиљада бораца Армије Крајове партизанским ослободилачким одредима се прикључила свега једна десетина, док је највећи дио њих чекао да им други ослободе отаџбину. По истраживањима еминентних научника они су убили знатно мање њемачких, него совјетских војника. Неупоредиво већи допринос дала је комунистичка Армија Лудова, која је имала вишеструко мање чланова од Армије Крајове.
Да, садашња Пољска има право да осуђује украјински нацизам и његове злочине, али би притом жељела да „заташка“ пољски. Узалуд се чуде новинари који дођу и присуствују забавама омладине са нацистичким фолклором. У савезу са Хитлеровом Њемачком открива се и суштине те дволичне, предратне Пољске, чијом насљедницом се сматра садашња пољска држава.
Колико год њима било непријатно да то чују – сукоб Пољске и Њемачке 1930. године, који је скупо коштао пољски народ, био је обрачун два грабљивца око подјеле будућег плијена. Баш као и борбе између Бандериних нациста и нациста из Армије Крајове.
И још нешто, за крај. Ако се 400 хиљада Пољака под оружјем, који су „скупљали снагу“ док су се антифашисти из разних земаља борили са фашизмом, данас убрајају у борце против Хитлера, ваља нагласити да је скоро пола милиона Пољака Хитлеру служило вјерно у разним структурама окупационих власти – од Вермахта до „Плаве полиције“.
Прочитајте још:
Пољаци изједначили нацистичку Њемачку и СССР: Црвена армија није ослободилац, већ окупатор
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Управо тако.
Текст је тенденциозан и анти пољски.
Велики број пољских војника борио се током Другог светског рата у склопу британске војске широм света.
Ти Пољаци су показали и доказали велико пријатељство према Србском народу и спречили су Енглезе да разоружају четнике војводе Момчила Ђујића.
Буквално су уперили оружје у Енглезе, који су опколили наше војнике и тражили да им предају оружје. Пољаци су знали да и њих након тога чека иста судбина и зато су помогли својој словенској браћи. До краја су остали верни својој отаџбини и непомирљиви борци против комунизма.
Rusi su u dogovoru sa Njemcima napali i podijelili Poljsku. U Katinju su Rusi , metkom u potiljak likvidirali vise od 20 000 poljskih oficira. Ti dobri Rusi su prije toga sa vise od 1000 tenkova napali Finsku a Finci koji nijesu imali ni jedan tenk su unistili Ruski svaki ,ha ha ha
Nemci su osvojili Poljsku a Sovjeti poljske kolonije zapadnu belorusiju i zapadnu ukrajinu. Porediti Nemce i Sovjete je neumesno. Kad je Hitler osvojio francusku to je iskoristila kolonija Liban da izbori nezavisnost. To je iskoristio Tajlanda da oslobodi neke delove indokine. Jesu li isto libanci i neimci. Pa nisu. Sovjeti su u katinu likvidirali 20 hiljada kolonijalnih poljskih oficira koji su prethodno cinili zverstva u zapadnoj belorusiji i zapadnoj ukrajini. Isto kao sto su alzirci likvidirali francuske kolonijalne oficire, ili vijatnamci desetak godina kasnije. Finska je imala pocetne uspehe u ratu, ali je izgubila rat. Gleda se samo rezultat na kraju drugog poluvremena. Ko je vodio prvo poluvreme, to za utakmicu nije bitno.
Свако ко мисли да је СССР исто што и Русија је прилично необразован и плитак.
Стаљин није био Рус већ Грузијац који је одговоран за убиства око милион Руса пред Други свјетски рат.
Што се тиче напада Њемачке и СССР на Пољску треба знати да је СССР тим нападом само повратио територију Руског царства коју је Пољска окупирала током 1919.-1920. искористивши руски грађански рат који је трајао од 1917.-1923. (рат којим су комунисти освојили власт у Руском царству). Пољаци су те 1920. године чак заузели и Кијев и Минск ако знаш гдје су ти градови при чему су вршили терор над православним становништвом тог западног дијела Руског царства, тако да ништа није чудно шта им се издешавало након само пар деценија, али наивни попут тебе мисле да су Пољаци нека невинашца само зато што мрзе Православље.
Tvoja glupost moze se mjeriti samo sa tvojim neobrazovanjem i lazima. Poljska je iskoristila Ruski civilni rat i aneksirala ono sto je danas zapadna Ukrajina i Bjelorusija da bi stvorili takozvani Intermarium. U poljskim logorima pobijeno je tada i umrlo na desetine hiljada ruskih/sovjetskih zarobljenika a Pilsudksi i pooljaci digli u vazduh desetine poljskih pravoslavnih crkvi.
Poljska je 1938 zajedbno sa nacistickom Njemackom izvrsila invaziju na Cehoslovacku i dok se Njemci aneksirali Sudetenland, Poljaci su aneksirali Zaolzie, to je bila prava saradnja sa nacistima. Tzv „invazija“ USSR na Poljsku nije bilo nista drugo do povratak aneksiranih teritorija koje je Poljska okupirla i sprovodila unijacenje, sto je danas rezultat toga da imamo zapadne Ukrajinske unijate koji su nastali od Rusa a prekrstili ih Poljaci a ne zna se koga vise mrze Ruse ili Poljake. Ta poljska okupacija Ruskih teritorija dje su zivjeli „Ukrajinci“ dovela je do toga da su tzv Ukrajinci kao kolaboratori nacista u II ratu pocinili najstrasnije zlocine nad Poljacima kao osvetu, od kojih je najcuveniji masakar u Voliniji i Galiciji dje je likvidirano oko 100000 Poljaka mahom zebe djece i staraca. A tu je Babi Jar masakar dje su likvidirali i Poljake i Jevreje.
Poljaci su takodje okupirali Rusiju nako pada Rurik dinastije i prije dolaska Romanovih, ono sto se danas zove Smutno Vrijeme, kad je poginula skoro trecina Rusa da bi se na kraju zavrsilo time sto su Rusi otkinuli glavu Poljskom namjesniku, nabili je u top, okrenuli put Poljske i opalili.
Poljaci su takodje bili uz Napoleona za vrijeme njegovog napada na Rusiju i spaljivanja Moskve, a zavrsilo cijepanjem Poljske i njenim nestajanjem. Poljaci imaju tradiciju da zapocinju kavgu, izgube a onda izigravaju zrtvu. Pate od kompleksa vise vrijednosti zbog katolocizma smatrajuci pravoslavcem nizom rasom i ta saka jada pravoslavnih Poljkaka sto je preostala (par desetina hiljada od nekadasnjih dva miliona) najbolje ce ti rec sve to. Imaju zelju da budu velika sila ali ne mogu da se sire na zapad pa vazda prave kavgu prema istoku.
Sto se tice Finske i tu ti je istorija slaba, Finska je u zimskom ratu izgubila trecinu teritorije iako su Sovjeti izgubili mnogo vise ljudi, a razlog Sovjetskog napada bio je to da ce Finska stati uz Hitlera i otadle izvrsit napad na Lenjingrad a to se tacno i desilo. Sovjeti su molili mjesecima Fince da im samo ustupe teritoriju za odbranu od Hitlera, nakon neuspjelih pregovora zavrsilo se nestankom trecine Finske (mada je i taj dio ukraden Rusima za vrijeme civilnog rata i odvajanje Finske od Ruskog carstva).
Ne slazem se sa autorom, ocigledno je da je autor skolovan u komunistickom duhu. Istu argumentaciju danas koriste potomci nasih komunista i ista se argumentacija danas koristi u republikama nastalim iz Titove Jugoslavije kada se govori o Jugoslovenskoj vojsci u otadzbini ili kolokvijalno Cetnicima Draze Mihajlovica, iako je ovo prvo jedini tacan termin. Inace je Poljska najslicnija Srbiji po sudbini u WW2. Isto je tako Kralj Aleksandar za nase neokomuniste bio diktator, isto tako je Draza bio fasista, isto tako su Cetnici cekali da im Amerikanci i Englezi oslobode zemlju, isto tako se Srbija optuzuje za antisemitizam, za kvinslisko delovanje pod Nemackom upravom, isto se kao i u ovom tekstu Drazina vojska izjednacuje sa pravim nacistima Ustasama. Armija Krajova je nesto najslicnije Jugolovenskoj vojsci u otadzbini a Poljska je najslicnija Srbiji po sudbini u tom ratu. Obe drzave i vojske su u ratu bile uz Saveznike a protiv totalitarnih sistema Nacizma, Fasizma i Komunizma i obe drzave su izigrane od strane saveznika i prepustene Komunistima. Obema drzavama su rukovodstva bila u Londonu i oba rukovodstva su izigrana od Cercila. Optuzuju za fasizam i nacizam a jedini pravi saveznik Hitleru i Musoliniju je bio Staljin i zajedno su parcali Poljsku 1939 pa tek onda kad je Hitler napao sredinom 1941. Rusiju komunisti su se setili antifasizma a tada su vec i Armija Krajova i Cetnici vec odavno bili u sumi pod oruzjem, optuzivati nekoga nakon toga da je kvinsling je izuzetno necasno i drsko. Za boljsevike je svako ko je vernik i nacionalista automatski fasista pa tu retoriku mozete i dan danas videti u Crnoj Gori. O Antisemitizmu je tek izlisno pricati narodu koji je zajedno sa Jevrejima vezan zicom bacan u Jame. U jednom je autor u pravu, u obe drzave je izmedju dva rata komunizam bio zabranjen a pripadnici zatvarani, istorija je pokazala da su bili u pravu narocito u nasem slucaju.
Zaista ali zaista glup komentar. Decenijama se sakrivala istina o Poljskoj i Poljacima, servirala nam se nekakva nedužna priča kako su Njemci i Rusi napali pa podijelili Poljsku a niko, da kaže kakva je to bila država, država i narod pun mržnje prema Rusima, sa neprestanim napadima na Rusiju ili tadašnji SSSR, kao što je i danas Hrvatska sa puno mržnje prema Srbima. Srbiju porediti sa Poljskom je velika uvreda za Srbiju. Poljsku možeš poredti samo sa Hrvatskom, i onom iz 1941 kao i ovoj iz 2021. Oba fašistička režima i tada, a bogami ni danas nije ništa drugačije. Komunizam nema ništa sa time. A što se tiče Jevreja, pa zaista su Poljaci slali Jevreje u logore smrti, a danas se prave nedužni. Danas Poljaci mrze Srbe samo zbog toga što Srbi imaju dobre odnose sa Rusima, a ta patološka mržnja do Srba se može samo uporediti sa patološkom mržnjom Hrvata do Srba.
Jedini gluplji od srpskih samoprogalsenih „antifasista“ i „ljevicara“ tj realno receno autosovinista su srpski desnicari kleronaionalisti tipa ovog gore. Njima mozes nametnuti svaku pricu kao i njihovoj sabraci iz Montenegra, Rvacke itd, oni su spremni svaku fasisticku pricu da progutaju ako je antikomunisticka. Ovo nije nikavo branjenje komunizma nego zalosno stanje, a mozes vidjet koliko ih ja lako manipulisat. Srpski kvazinacionalisti su 1980ih svi bili uz Albanske nacionaliste samo zato jer su mrzjeli komuniste, cak tzv intelektualci kao Kosta Cavoski pomagali albanskim disidentima. Njihova nesposobnost da vide na dugacke staze i da neprijatelj moga neprijatelja nije uvijek tvoj prijetlj skupo je kostala Srbe. Ko se sjeca da kad su skinuli Milosevica 2000 da je ogroman broj srpskih nacionalista u Srbiji podrzavao Mila Djukanovica samo zato sto je ovaj bio protiv Milosevica iako je Djukanovic uveliko krenuo antisrpskom kaldrmom
Ko god da krene na Rusiju,nadrljao je i nadrljaće.Tako i Poljaci i Okrainci.
Krajem osamdesetih godina bio sam u Poljskoj i sa poznanicima Poljacima posjetio Ausvic. Dok je fabrika smrti tokom rata nesmetano radila seljaci i okolno zivlje su obradjivali zemlju i tu zivjeli. To sto sam cuo nije mi bilo logicno pa sam ih pitao kako niko nije reagovao i pokusao nesto da uradi. Njihov odgovor je bio da okolno stanovnistvo nije znalo sta se tamo desava. Rekao sam im da to nije logicno i da je tesko povjerovati i da je tu nesto mnogo gadnije i teze u pitanju. Da je to prosto nemoguce. Cudno su me gledali i cutali.
Ta oblast, Sljonsk, je naseljena Poljacima njemackog porijekla. Jedna starija Poljakinja mi je, kad je vidjela da me interesuje sta se tamo desavala rekla da je obliznji gradic Bitom koji je bio naseljen jevrejima istrijebljen i da se o tome ne prica.
Dakle sta reci. Svako voli da drzi pridike drugome, a sebe ne vidi. Puna usta istine, a lazi se prosipaju i zatrpavaju nas.
Ko je htio i ko hoce moze da sazna istinu, ako nemoze direktno moze zaobilazno.
Toliko o Poljskoj i Poljacima. Na žalost takve istorijske činjenice su malo poznate široj javnosti. Još uvijek smo pod sedativima bivše komunističke ideologije bivše SFRJ.