Slovo kosovskih boraca

Ne poštedimo sebe,

znajući da imamo i posle svega otići

i s prahom pomešati se.

umrimo da vazda živi budemo.

Prinesimo sebe Bogu kao živu žrtvu,

ne kao pre malovremenim

i obmamljivim gošćenjem naslađenju našem,

no u podvigu krvlju svojom.

Ne poštedimo život naš,

da živopisan primer posle ovoga

drugima budemo.

Ne bojmo  se straha

koji je došao na nas,

ni ustremljenja nečastivih neprijatelja,

koji skaču na nas.

Ako bismo zaista na strah

i gubitak mislili,

dobra se ne bismo udostojili.

Mi s Ismailćinima

boriti se imamo.

Ako i mač i glavu

i koplje i rebro

i smrt i život

mi s neprijateljem boriti se imamo.

Mi smo jedna priroda čovečanska,

potčinjena istim strastima.

I jedan grob da nam bude.

I jedno polje

Tela naših s kostima da primi,

Da edemska naselja svetlo nas prime.

Danilo Banjski

(oko1350- posle 1396)

Iz rubrike „Stojbino srpska“, antologija pjesama o Kosovu koju uređuje Milica Kralj.