ИН4С

ИН4С портал

Слободна зона летења међу државама бивше Југославије

Avion

Илустрација

Државе бивше Југославије поново се уједињују. И то на небу! Србија је заједно са Хрватском, Босном и Херцеговином и Црном Гором пре неколико дана увела слободну зону летења између бивших република, односно “Фри рутер спејс”. Како за “Новости” открива Радојица Ровчанин, директор Контроле летења Србије и Црне Горе (СМАТСА), у овај “савез” желе да уђу и Словенци, а тежњу да се прикључе имају и Македонци, Бугари, Румуни и Мађари.

– Наше небо је сада 24 сата слободно и пилот, када прелети границу једне од ових држава, бира најкраћу и најповољнију руту и не мора да се јави свакој контроли летења у држави кроз коју пролази – објашњава Ровчанин. – То значајно утиче и на приходе, јер се не иде по стриктним слотовима, већ се бира најекономичнија рута. То смо урадили пет година пре планираног датума за неограничено, слободно коришћење ваздушног простора изнад 9.000 метара широм Европе. Границе би требало да буду “избрисане” до јануара 2022. године. То је будућност летења, а ми смо пионири.

Циљ “отварања неба” је да се унапреде безбедност и ефикасност услуга у ваздушном саобраћају, али и да се заштити животна средина смањењем испуштања штетних горива и гасова.

– Око 600.000 авиона прелетело је Србију и Црну Гору ове године, што је за око три одсто више него лане – наводи Ровчанин. – Десило се да смо само у једном дану имали тачно 2.969 прелета, колико их је некада било на годишњем нивоу. Када се на радару види колико авиона има у једном тренутку на нашем небу, не може да изненади чињеница да контролори лета, којих има више од 300, раде два сата, а један обавезно одмарају. Наших успеха не би било без њиховог преданог рада.

СМАТСА, иначе, контролише ваздушни простор над Србијом, Црном Гором, јужним Јадраном као и 55 одсто горњег ваздушног простора у БиХ. По сигурносним критеријумима у 2015. години оцењена је као најбоља контрола летења у Европи.

Радојица Ровчанин
Радојица Ровчанин

 

 

Спремни да преузму контролу над небом Космета

– Спремни смо да истог тренутка преузмемо и одговорност за небо над Косметом, али су политичари ти који ће дати последњу реч – каже Ровчанин. – Недавни преговори о овој теми били су тешки, а следећи састанак очекује се половином јануара.

Ровчанин најављује и нове пројекте који ће допринети да предузеће на чијем је челу остане у врху Јуроконтрола. Један од задатака је и унапређење хардверског и софтверског система, у складу са најмодернијим контролама летења у Европи.

– После 50 година градићемо нови радар на Бесној кобили код Врања – прича директор Контроле летења. – Радови ће почети наредне године, а очекујемо да ће изградња трајати око две године. Када га завршимо, видеће се цео Балкан и нећемо зависити од радара на Копаонику који нам НАТО не враћа. Приводе се крају и дозволе и пројектна документација за изградњу торња на аеродрому “Никола Тесла”. То ће, уз градњу новог анекса зграде, бити један од најважнијих задатака у наредној години.

Донација болницама

СМАТСА део прихода донира у хуманитарне сврхе, углавном за опремање и реновирање болница.

– Успео сам да вратим део старог дуга који је постојао пре чланства у Еуроконтролу, који је требало да застари. Од 8,6 милиона евра добили смо око шест и све смо дали у хуманитарне сврхе – каже Ровчанин. – Учествовали смо у куповини опреме за КЦ Србије, попут гама ножа. Био сам недавно на годишњици и добио податак да је 775 пацијената већ прегледано. Он се већ исплатио, иако је јако скуп. Донирали смо средства и за мултислајсни скенер крвних судова који ће ових дана почети да ради. Помогли смо и Ендокрину хирургију, Дечју болницу у Тиршовој, КБЦ “Звездару” и клиничке центре у Нишу и Ваљеву.

Афере не утичу на пословање

Контролу летења и директора Ровчанина последњих месеци пратиле су бројне афере. Први човек СМАТСА тврди да оптужбе не утичу на пословање компаније, али да су за њега веома непријатне.

– Затечен сам и не могу да верујем да постоје такви људи, који су спремни да лажу и другом наносе бол – каже Ровчанин. – Братислав Грубачић, председник Надзорног одбора, монтирао је и направио све прљаве и, за мене незамисливе афере. Затекао сам овде и Срђана Срећковића, који три године није узео оловку у руку. Човек је јавно рекао да неће ништа да ради док сам ја директор. Рекао сам му да нећу дозволити да прима огромну плату, а да ништа не ради. Онда се клика удружила и почеле су афере.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

1 thought on “Слободна зона летења међу државама бивше Југославије

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *