• Култура

Слободан Стојановић

1 месец ‎ ИН4С

Фото: РТРС

Пише: Батрић Бајо Кандић

У крвавом сукобу рата у Босни

Кад дјела стварају часни и поносни

Вратио си се да узмеш своје мало куче

Са којим си се играо цио дан јуче.

Твоја душа није хтјела да остави њега

Само да га одвежеш да би од зликовца побјега

Пошао си за куче а псето си срио

Да су то звијери нијеси помислио.

Када си угледао Елфету можда си се и обрадов`о

Да ће ти помоћи да дођеш до Лесија поново:

,,Тета Елфета, ја сам Слобо комшија

Само сам дошао да поведем куче да не завија.“

Када те углада звијер Весели

Као да се у тренутку развесели

Повуче те за косу и гледа ти плаве очи

Док јој крв око  зеница точи.

Звијер помисли да ћеш се препасти

Када те за косу поче чупати

А ти смирен без иједне ријечи

Док она своју болесну душу лијечи.

Ти је само плавим окицама гледаш

И својим погледом да се смири јој не даш,

Ножем испод грла па метак у главу

Својом мирноћом ти узимаш вјечиту славу.

Још нијеси напунио ни дванаест љета

У царство небеско оде с овога свијета.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: