После двогодишњих припрема, аутор изложбе и пратеће публикације проф. др Игор Борозан приредио је, како каже, рестроспективу у малом уникатног европског сликара.

Пресек европског сликарства

Изложене слике настале у периоду од 1878. до 1922. године последица су оновремених идејних (симболизам, оријентализам, научни позитивизам), и стилских исказа (академски реализам, дивизионизам, импресионизам).

Портрети, владарски портрети, актови и жанр сцене манфестују сликареву потребу за континуираним преображајима, али, и динамичан уметнички и културни живот у Европи.

„Пресек његовог сликарства је заправо пресек европског сликарства, јер се Буковац током своје каријере констатно преображавао што је можда и уникатно у европској ликовној пракси. Стално је мењао своју палету, израз –  од академског салонског сликарства, преко импресионистичког, пленеристичког, постимпресионистичког, дивинзинистичког. Мењао је тематски репертоар тако да ће посматрач моћи да види од слика куртизана, преко естетизованих актова до портрета чланова владарских породица Карађорђевић и Обреновић, као и орјенталне и античке теме и жанр сцене. То је једна лепеза разноликих тема и ликовних решења која представља врхунски пресек европског сликарства од последњих деценија 19. до првих деценија 20. века“, каже Игор Борозан за Спутњик.

Борозан је овом изложбом желео је да осветли значај Буковчевог деловања у српској културној средини.

Од раних долазака на српски двор краља Милана и последњих Обреновића у Смедереву, до контаката са двојицом владара династије Карађорђевић, остваривана је Буковчева сарадања са највишим представницима српске државе.

„Прошли смо кроз његове три кључне животне и стваралачке фазе. Први сегмент приказује његов живот и рад у Паризу од 1877. до 1893, други је посвећен његовом деловању у Загребу где прелази 1893. године, а трећа фаза започиње његовим одласком у Праг 1903. где ће остати до смрти 1922“, наводи Борозан.

Велика Иза у Паризу

Париска фаза Влаха Буковца почиње 1877. године када као млади питомац уписује славну ликовну академију на којој завршава студије код још славнијег профеосра Александра Кабанела.

„У Паризу почиње његов стваралачки живот. Ту се он надмеће у борби са великим бројем сликара за опстанак на тржишту и слика у свом театралном, салонском, булеварском стилу, помпезне, велике, драматичне слике, од којих је нама најпознатија ‘Велика Иза‘ која ће бити представљена на овој изложби“, каже аутор поставке.

Водећа личност загребачке елите

Са повременим боравком у Цевтату и Бечу, Буковац је у Загребу боравио од 1893. до 1898. године, а понегде се помиње и до 1903.

„У Загребу он постаје етаблирани сликар, гради своју велики кућу-атеље, просветљује палете, слика у пленеру, излази у природу, долази до светлијих, блиставијих боја, а с друге стране постаје водећи представник, а неки користе и реч првак, хрватског националног препорода. Млада хрватска интелигенција настоји да кроз сликарство добије право на сопствени идентитет и еманципацију и Буковац је био водећа личност у тадашњој загребачкој елити и јавности. Подучава младе сликаре и слика монументална платна попут  ‘Гунудлићевог сна’. Из тог периода изложићемо бисере његовог сликарства као што су ‘Портрет Мила Бравачића‘ и ‘Јапанка‘“, истиче Борозан.

Ружичасти сан у Прагу

Трећа фаза Буковчевог стваралаштва почиње његовим одласком у Праг 1903. где стиче право на професуру на Прашкој ликовној академији.

„У Прагу ствара и додатно учвршћује свој легитимитет и позицију међу европским сликарима. Буковац ту прави своју породичну идилу. Неретко се слика са члановима своје породице, али и мења своју палету, слика актове попут ‘Ружичастог сна‘ који је конзервиран управо за ову изложбу. Радио је монументална платна, као и мале бисере попут  ‘Мале балерине’, ‘Далеко од дома’, ‘Кајањеа’“, наводи аутор изложбе.

Непролазна лепота

„Када бисмо одстранили разне слојеве Буковчевих слика, идеја, замисли, оно што доминира као константа у његовом раду јесте естетизација живота и људског, поготово женског тела. Доминира женски акт, који прославља идеалну, универзалну лепоту. Посматрач од ‘Велике Изе’ до ‘Ружичастог сна’ остаје прикован за тај мотив вечне лепоте, идеалног женског тела. Буковац је био и естета и хедониста, али и породични, жив човек. Много личности, разноликих модела идентитета је уткано у овог великог сликара који је уникатан и то на европском нивоу“, наглашава Борозан.

Изложба која је претежно заснована на Буковчевим делима из домаћих уметничких збирки, уз петнаест дела из региона, биће отворена до 28. марта 2021. године.

Спутњик