• Поглед

Слијепа светитељка којој је Господ показао свијет

1 min read

4 године ‎ ИН4С

Света Матрона (Матронушка) Московска Свемоћна (Матрона Дмитријевна Никонова,1881-1952) је велика руска, српска и свеправославна светитељка.

Пише: Милан Гајовић

Света Матрона (Матронушка) Московска Свемоћна (Матрона Дмитријевна Никонова,1881-1952) је велика руска, српска и свеправославна светитељка. Она указањима умољава да њен свети лик призивамо и да јој се молитвено обраћамо именом Матронушка. А наши свети, српско – руски, оци указују да Русија и руски народ још довољно не схватају колико је Блажена Матронушка духовно благо и колика је њена благодатна енергија  Божија коју просијава. Она је највише вазнесена душа у јату српско -руских арханђела. Због усрдног, подвижничког живота, Господ је обдарио чудесним даром исцјељења, боговиђења будућности и „читања“ грешних мисли несавршених душа на земноме шару. Њен живот је још једна потврда да, што је душа Ближа Богу, то је већи искушеник у поднебесју земаљском. Зато свети оци умољавају да се њеном светом имену дода и атрибут Свемоћна.

Такође, наши свети оци указатељно савјетују да се у Руској православној цркви, као и у Српској православној Цркви, у богослужбеним радњама, а прије свега у литургијском чтенију (читању) и појању, више помиње и молитвено призива Света Матронушка, и да се у  епархијама њиховим изгради више светилишта њој посвећених.

Услед сиромаштва, Матронини родитељи, одлучили су да је, одмах по рођењу, дају у сиротиште, у сусједно село. Сиротишта (прихватилишта) су била мјеста у којима су дјеца, о којима родитељи нијесу могли да се старају, подизана и васпитавана и трошку државе и добровољним прилозима.

Међутим, Матронина мајка је уснила сан, у којем јој се, још нерођена кћерка, јавила у облику бијеле птице са људским ликом и затвореним очима. Птица је сједјела на мајчиној десној руци. И, родитељи су одустали од одвајања дјевојчице од породице своје.

Матрона, не само да се родила слијепа, него и без очију, односно очних јабучица. Очне дупље су јој биле стално затворене очним капцима, као код бијеле птице која се њеној мајци указала у сну. Али, Господ је обдарио духовним видом да види оно „што други не виде“ (Његош).На крштењу, кад је свештеник спустио дјевојчицу у воду, присутни су видјели да се над њом појавио стуб облачасте енергије.

Већ, у њеном узрасту од седам до осам година, Господ је Блаженој открио дар боговиђења и ицјељитељства. Видљиве су јој биле грешне људске помисли, а на даљину је „читала“ и њихове грешне ријечи и дјела. Објашњавала је да не може да промијени човјекову судбину, али да може, усрдном молитвом, помоћи да се негативне последице ублаже. Чинила је воду светом водицом, а иконе чудотворним. Гдје год је она била, била је служба Божја и непрестана молитва за друге људе. Жртвовање овоземаљско прихватала је мирно и с радошћу, као задатак Божји.

У својој седамнаестој години изгубила је моћ ходања, а друге непокретне је подизала на ноге. „Ко вјерује, тај лијечи; ко вјерује, биће излијечен“, говорила је. Знала је, да би се излијечила болест, треба духовно  лијечити болесника. 

Матрона се, у свом узрасту од четрнаест година, срела са Светим Јованом Кронштатским (1829-1909), великим руским светитељем и духовним писцем. Том приликом, по предању, светитељ је казао:

„Матронушка, ходи к мени. Ево, иде моја смјена – осми стуб Русије!…“

Њена  добротворка  Зинаида  Владимировна  Жданова је једном  казала Блаженој:

„Како ми је жао, матушка, што ви не можете да видите љепоту свијета…“

Матронушка је одговорила:

„ Господ ми је  отворио очи и показао ми свијет и Своју творевину. И Сунашце сам видјела…“

Жданова је описала и један догађај који сликовито описује Божји дар Блажене Матронушке:

„Матушка је била потпуно неписмена, а све је знала. Године 1946. требало је да браним дипломски рад…на Архитектонском институту у Москви…Татушка (Матронушка) је говорила:

-Поћи ћемо заједно у Италију, у Француску, у Рим да погледамо здања великих мајстора…

И почела је да ми набраја улице, здања…:

-Ево палате Пити, ево другог дворца са аркадама, уради и ти као што је тамо, три нижа етажа, здања са високим зидом и двије аркаде на улазу…

…изашла сам пред Комисију. Погледали су мој пројекат и рекли:

-…Одлично изгледа, одбранили сте га !“

Године 1925. Блажена се преселила у Москву, за коју је говорила да је „свети град, срце Русије“ и  гдје је живјела до конца свога земнога живота. За њу више није било мјеста у родитељском дому, јер су њена браћа постали комунистички (бољшевички) активисти. Од тада се стално селила, без личних докумената и без основних услова за овоземаљски живот. Просторије у којима је становала биле су испуњене иконама и кандилима.

Уочи Другог свјетског рата, Света Матронушка је предсказала почетак Великог отаџбинског рата у којем ће Русија, и поред великих жртва, побиједити.

Светитељка се упокојила у Господу 2. маја 1952. године, тако да је тај датум свети дан посвећен Блаженој. Она се тада није преселила у Царство Небеско, јер је у њему била и за сво вријеме  привременог боравка на Земљи. Њене свете мошти налазе се у Покровском женском манастиру у Москви.

У химни светитељској – тропару  Матрони се, између осталог, каже:

„…Избјеглица пак и странац на Земљи бјеше, сад у предјелима Небесним Престолу Божјем предстоји и моли се за душе наше.“

Слава Теби, и хвала, Света Мати Матронушко, небеска заштитнице и српскога народа!

Прочитајте ЈОШ:

Митрополит Иларион: Црква има право да даје моралне оцене догађајима из прошлости и будућности

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: