Славко Перошевић: Пјесма о Његошу
1 min read
Илустрација: Његош и Цетињски манастир
Тамо неђе у високе горе
Ђе још људи о јунаштву зборе
У врлетне кланце и ждријела
Има једна малена капела.
Над њом пушу оркани и буре
Над њом лете орлушине суре
Горске виле, соколови сиви
И свак јој се с поштовањем диви.
Кад су дани прохладни и бурни
Ту облаци надвију се тмурни
А кроз греде и литице стрме
Муње бију а громови грме.
А ноћ над њом кад се спусти глува
И кад вјетар престане да дува
Хладна киша тад пошне да сипа
Врховима српскога Олимпа…
Ал’ то није киша него сузе
Што их грчке проливају музе
И са њима квасе из небеса
Прах земаљски пјесничкога Зевса.
Што је снагом свог ума и пера
Засјенио великог Хомера
Ту на врху ловћенскога виса
Лежи онај сто је Лучу писа’.
Лежи мудрац што му нема премца
Славни отац Горскога вијенца
Својој души искајућ’ лијека
Писао је Ноћ скупља вијека.
Васиони тражио је смис’о
Док је Српско огледало пис’о
У рају је задивљив’о претке
Мудрацима ствар’о загонетке.
Дотицао зв’језде и комете
Славни га је величао Гете.
Ту с висина српског Акропоља
Пуца поглед на шуме и поља
А дух славног Петровића Рада
Још с Ловћена српском Спартом влада
Његове су неумрле сјене
Роду српском уткане у гене
А Ловћен се са његовим гробом
Уздигао над самијем собом.
Све планине вјечито да жале
Наспрам њега што осташе мале
О, велики пјесниче и диве
Ти и мртав стојиш међу живе.
Два вијека уз пјесму и струне
Српски народ у тебе се куне
Својим умом народне си масе
Опјанио, српски горостасе.
Кад ко мудро збори или пјева
Свака му је, кажу, Његошева
А за момка згодног кано слика
Људи веле – исти је Владика.
Бога моле све Српкиње младе
Син да им је кано Томов Раде
О, највећи словенски поето
Име твоје Србину је свето.
Твоје риме дубоке и течне
Трагове су оставиле вјечне.
Од рођења па до саме смрти.
Вас наш живот око њих се врти.
Кажу неђе давно да си река’
Част и брука живе довијека
Једна твоја збори нам поема
Да људскости у човјеку нема
Кад му закон лежи у топузу.
Жена лаже кроз плач и кроз сузу
Кад год себе огрне гријехом
Трговац ти лаже са смијехом
Не вјеруј му тада што ти каже
Нико крупно ко Турчин не лаже.
А пјесничка понесе те машта
Када рече да се им’о рашта
Родит онај који вјечно живи
Те се томе свак и данас диви.
Орах зубу воћка да је тврда
И ко мало стоји на врх брда
Види озго и више и боље
Од онога који стоји доље.
Ти си пис’о за свога живота
Да вражијег не бојиш се кота
Па да га је ко листа на гори
Него да те зло домаће мори.
Још нас твоја мудра пјесма учи
Да мед нико не попи без жучи
Да кроз ц’јелу историју нашу
Чаша меда иште жучи чашу.
Много тога рек’о си да ваља
Страх да често људски образ каља
Твоја света писала је рука
Да у руке Мандушића Вука
Свака пушка убојита биће
Ти си зора која српству свиће.
Твоје пјесме дубоке и дивне
Роду српском најљепсе су химне
С којима је ране своје вида
Ти си наша икона са зида.
У несрећи и сваком жалу
Што нас учи части и моралу
А перо је можда слабо моје
Да о теби пише и да поје.
И за твоје да казује дјело
Ал’ ме српско срце понијело
Да напишем ипак ријеч-двије
Ти си нашег народа геније
Људска дика и пјеснички колос
СРПСКОГ РОДА ЗАКЛЕТВА И ПОНОС!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Samo budale koje nisu nista procitale od genija srpskoga roda moze negativno i sumnjicavo lupati .Petrovici su Srbi dosli iz Bosne tako da je Vladika Srbin kao sto su i svi crnogorci
Promašena tema,džaba dobra rima kad je cilj isticanje Srpstva,a zna se ko je bio Njegoš i za Lovćen čiji je!Samo što ne reče da je to planina u blizini Surdulice…..papa tutu
Xmmm….
Narodni pjesnik slaže rimu iz mnoštva riječi i događaja,neki to rade dobro neki ne.Slavko to radi fantastično! I našega Slavka i sve nas će njegove pjesme nadživjeti jer su zaista dobre i zbog toga brate budi na ponos našem uskočkom plemenu i piši,nemoj stajati!!!
Васиони тражио је смис’о
Док је Српско огледало пис’о
Jes vala, srpstvo je vece od vasione. Sto rece Ajantsajn: „Samo su dvije stvari na svijetu beskonačne, svemir i ljudska (velikosrpska) glupost, samo što za svemir još nismo sigurni.“ Da ne bjese srpstva Njegos ne bi shvatio smisao vasione? Niti napisao Lucu Mikrokozmu?
За тебе важе Ньегошеви стихови: „То што блатной зкмльи принадлкжи, то о Небу понятия неима“. Не може се мисао Ньегоша сместити у кокошийи мозак…
svaka ti je ka Njegoseva.
Пропустих да ставим наслов кнјиге Љубомира Дурковићљ који гласи Његош и Ловћен, Београд 1971 кад је Броз са свом црногорским сатрапима кренуо у сламање, разњегошење, обесвећење врха Постоји и друга Дурковићева књига као наставак прве, која третира рушење Његошевог завјетног храма од стране аустро-угарског завојевача током Првог свјетског рата.. Како га је болест, oмела да је објави за живота, оставио ми је рукопис у аманет да то учиним, што сам и учинио 2006. Она је на мојој Страници Интернету
https://fr.scribd.com/doc/172690041/Dr-Ljubomir-Durkovic-Jaksic-NJEGOS-I-LOVCEN#fullscreen&from_embed
Као што је такође мој опсежни текст на исту тему након мојих истраживања у бечким архивама о злочину Аустрије над Ловћеном
http://www.tvorac-grada.com/ucesnici/komnen/srpski/becsestidizlocina.html
А ево и један каснији о злочину комуниста још горем, јер Аустро-Угари нијесу рушили врх планине као што су то учинили брозоморци
http://www.tvorac-grada.com/ucesnici/komnen/srpski/sumraklovcena.html
Јесте, одлична ти је пјесма, као и предходна. Само ти говориш о Ловћену као да се са њим није ништа десило, као да Његошев храм са врхом свете планине није сокрушен, а на његовом мјесту подигнут усташко бољшевички зиндан у коме већ више од четири деценије чами утамничени прах Његошев!!! Можда нијеси довољно у току, али постоји читава литература о трагедији Ловћена почев од књиге Љубомира Дурковића Јакшића, зборник Сумрак Ловћена, моја књига Борба за Ловћен Његошев, итд. Ево и видео запис са промоције последњег дјела 2002 у Храму у Подгорици, у коме је доншен и краткометражни филм Крста Шканете о злочину почињеном над српским Синајем
https://www.youtube.com/watch?v=2c4a1sTI7PU
https://www.youtube.com/watch?v=vgcrjgtgZIY
Baš kao što je u davna vremena uskočka sablja sjekla,sječe tvoje pero danas!
Svaka ti čast i hvala na ovim dvijema pesmama kojima nas obradova.
Hvala kuco junacka
U rukama tvojim svako pero bice ubojito bravo perosevicu
Pero tvoje nije slabo Peroševiću nego jako i britko. Svaka ti čast na pjesmi.