Славко Перошевић: Бату Царевићу

Нека твоје перо као муња
Засвијетли кроз мрак и кроз тмину
С’ њим бесмртни ореол исплети
Овом храбром и часном Србину

Измеђ свете цркве или власти
„Цркву бирам “ рече без дилеме
„Црви гмижу по’ муљу и блату
Облацима орлови стријеме

Живот даћу, ал’ светиње недам
На литије са поносом ходам
Те цијене нема , за коју бих
Част и образ могао да продам

Нема тога богатства и блага
Нема тијех земаљскијех чари
Да су моме српском срцу ближи
Него свете цркве и олтари “

Свака твоја ријеч изречена
Засјала је кано суво злато
Бог нека те чува са небеса
Аферим ти Царевићу Бато

Издајнику без имало чојства
Одржо си буквицу у лице
Брате Бато српска величино
Брате Бато српска узданице

Несрећник се слакомио бјеше
Мислио је да ће узет паре
Имал’ ишта горе на свијету
Од овакве рђе и фукаре

Црногорци давали су живот
Да би ријеч одржали дату
А он хтједе кукавички забит’
Нож у леђа Царевићу Бату

Од сада ће људи да га памте
Ко’ лажова и ко’ ништа робу
Због његовог срамотнога чина
Преци му се у окрећу у гробу

Обруко је и братство и име
Обруко је своје родно село
Сад му ништа не остаје друго
Но’ сам себе да пуца у чело