Поглед

СЛАВА

1 min read

3 године ‎ ИН4С

"Многи млади, упорни, пожртвовани људи, успијевају да на најбољи начин развију и реализују своје таленте, и дођу до услова за које су мислили да ће им обезбједити доживљавање онога што им је од почетка фалило"

Пише: Миодраг Перуновић

Сваки човјек од самог почетка осјећа и препознаје у себи тежњу и чежњу за нечим далеким, вишим, посебним, вреднијим, што би да досегне, и чему би желио да припада. И он све своје снаге и могућности веже и усмјерава за постизање и остварење тог циља, за који вјерује да му је намијењен, да му припада и због којега је створен; само што се привремено, стицајем неких чудних, нејасних околности, ево, налази ван њега. А тај циљ је живот у амбијенту у коме би био што је могуће више и дуже испуњен задовољством и срећом, миром, спокојем, љубављу…

Теолошки, то је лако објашњиво – тежњом палог човјека (Адама) у нама, да се врати у окриље Божијег блаженства и изгубљеног раја; али, до такве спознаје се долази нешто касније…

Дакле, свако од нас живи у настојању да пронађе начин, и стекне могућности које ће му обезбиједити досезање тог циља; опредјељујемо се за различите стазе и путеве, зависно од склоности и обдарености које у себи препознајемо, и покушавамо да се њиховом реализацијом издигнемо на што је могуће виши ниво, неко кроз школовање и науку, неко кроз умјетност, политику,… неко кроз спорт. Е сад, многи млади, упорни, пожртвовани људи, успијевају да на најбољи начин развију и реализују своје таленте, и дођу до услова за које су мислили да ће им обезбједити доживљавање онога што им је од почетка фалило. Високо превазилазећи просјечне норме својим резултатима, постају популарни, имућни, омиљени – СЛАВНИ! И уживајући у благодетима својих тренутних положаја, многи од њих заборављају да колико год да та слава траје, она је кратка – пролазна, а самим тим нестварна.

Неријетко се нажалост деси, да спортиста-шампион, почињући да осјећа пролазност, и запостављеност од стране оних који су га славили, и увиђајући варљивост стања у коме је живио и са којим се саживио, не може и не жели да то што му се дешава прихвати као корисну лекцију – да изнад такве славе може бити само онај човјек који је добар чувар истине:

Натегни (лук) до краја,
И пожељећеш да си га попустио на вријеме.
Кали мач до највеће оштрине
И оштрица му неће трајати дуго.
Кад златом и нефритом испуниш дворницу,
Нећеш моћи да је сачуваш.
Гордити се богатством и почастима,
Значи сијати сјеме свог сопственог пада.
Кад завршиш своје дјело (ма како велико)
Повуци се;
Такав је небески пут.