Слава хероју: На данашњи дан положио је живот на олтар отаџбине генерал – пуковник Љубиша Величковић
Љубиша Величковић
Пише: Душан Братић, адвокат из Београда
На данашњи дан положио је живот на олтар Отаџбине генерал – пуковник Војске Југославије, пилот суперсоничнне авијације Љубиша Величковић.
Истински херој. Возио сам га два пута 1999. на ватрени положај 8. ракетног дивизиона ПВО 250 рбПВО. Генерал у првом борбеном реду, на најопаснијем месту у то време, у станици за вођење ракета ракетног система Нева. Опасније је ту било него у авиону. Ту нема катапултирања.
Генерал Величковић је имао огроман ауторитет код старешина, касније чујем и зашто. Изгледа у том презимену Величковић, од “велики”, има неке небеске симболике. Такав какав је био у време НАТО агресије, био је и у време сукоба у Хрватској и цео професионални век.
Године 1998. је одбио захтев председника Милошевића да потпише са НАТО споразум о “слободном небу” над Косовом и демонстративно се повукао са места команданта РВ и ПВО, тврдећи да је то погубни чин одрицања од суверенитета. Једном приликом је отишао на караулу Морина 1998. године и са војницима ишао у заседе, као обичан војник. У Задру 1991 године, операција деблокаде касарни и извлачење јединица и војника, дело је покојног ген. Владе Вуковића и његово, а лично је тада летео 29 – ком, иако је већ био на дужности у КРВ и ПВО.
Строг, али правичан. Стручан. Увек најбољи. Пример другима. Увек испред, тамо где шаље војника сме и он. Кад је почела Агресија 1999. године извршио је борбени лет изнад Војводине. Када је дејствовано на Ф117 Величковић је био на Командном месту 250. рбПВО у Оперативном центру поред начелника Групе за борбено командовање, пуковника Драгана Станковића, начелника Штаба 250 рбПВО и пратио рад и дејство по том циљу. Бриљантан пилот, врхунски патриота. Једном речју оличење официра и вође. Такав је био генерал Величковић, херој, таква му је и судбина.
Отишао је ту ноћ у једну кубовску јединицу да их подстакне да дејствују и у најопаснијим борбеним ситуацијама и најсложенијим условима и када је затражио да се дејствује по долазећем циљу, изашао је напоље из борбеног средства на чистину да и очима посматра лет наших ракета и сусрет са злочинцима. То могу само прави хероји.
Valjalo bi da cujete sta kazu oni koji su bili pod njegovom komandom tokom 99te. Kako je slao pilote u nebo, a znao da su avioni neispravni, kako je naredjivao paljenje radara iako je znao da su odmah otkriveni i poslate rakete na njih…Svakako, o mrtvima sve najljepse…
Слава му и хвала! Захваљујући томе што је он дао живот за нас, ми живимо и јесмо ту где смо. Ми и будуће генерације дужни смо да се таквих хероја сећамо и помињемо их. Они су у Небеском Царству Господа нашега Исуса Христа, а како нам сведоче наши Свети православни угодници, јер положише свој живот за нас. Стога је достојно певати им “Вјечнаја памјат”!
Слава му и хвала! Захваљујући томе што је он дао живот за нас, ми живимо и ту смо где јесмо. И ми и будуће генерације дужни смо да се таквих хероја сећамо и помињемо их. Они су у Небеском Царству Господа нашега Исуса Христа, јер живот свој положише за друге, а како нам сведоче у својим виђењима наши Свети православни угодници. Зато је достојно певати им “Вјечнаја памјат”!
Slava HEROJU!
HEROJ!!! VEČNA SLAVA!!!
Само сте хероју заборавили оно генерал. био је генерал који није командовао из сигурног бункера! Слава Ти и хвала јуначе!
Вјечанаја памјат!
Slava mu! Obilić naših dana.
Слава српском витязю.
Zaista veliki covek, da se ne zaboravi!