Скупштина на Тројичиндан

Пише: Бећир Вуковић

Испод неба, прва и највећа Скупштина Црногораца одржана је уочи Тројичиндана, на Ловћену.

Зато што је значила много више од скупштине, зато је и изабран врх Ловћена, зато је Његош тако и почео „Горски вијенац“. На истом мјесту, Његош је утврдио и цркву и гроб – и кров и темељ Српства.

Скупштина у „Горском вијенцу“ одржана је на једном од врхова Раја. Уочи Скупштине, око крста на врху Ловћена, крилима се веслало.

Скупштина уочи Тројичинадне на Ловћену, на дневном реду имала је само једну тачку: истрагу потурица. Ради истраге потурица срушен је гроб Пјесника – Црква светог Петра Цетињског.

Јутрос, на Тријичиндан, тамо се нема рашта ићи, нити се има гдје одржати Скупштина – нема ни Ловћена, ни Црквине, ни Језерског врха.

На Ловћену, нема се гдје ни служити литургија; нема ни кандила за посмртну његу праха Владичина.

Јутрос, Ловћен пасе јагње са црним руном.

Ријетки су народи имали пјесничку вјеру. Кроз времена имао је Црногорац, који је цркву зидао заједно са кућом, и гробом, на истом камену, од истог камена.

Нимало случајно, осим ако случајности нема, у наше дане, исто на Тројичиндан, у престоној Подгорици, заказана је Велика Народна Скупштина за одбрану мајке Цркве.

Народ је црква. Црква је народ. А народ брани цркву. А шта ако народ не одбрани народ. А шта ако мајка удовица не одбрани кућу од дјеце коју је родила.

Оно што је народу свјетлост, за овдашњу земаљску власт је тама. Подгоричка Скупштина на Тројичиндан, одржаће се на осамстогодишњицу Српске православне цркве. Да ли ће осамстогодишње труде разнијети вјетрови мрака.

„Виђу врага су седам бињишах“, први је стих у „Горском вијенцу“. Нимало поетично – него политично – ђаво је дуго у Црној Гори. И, није довољно само вјеровати, вјеру треба и бранити. Војску, која је кренула на цркву, предводи биће Подземља.

Посланице власти, марте и фратре, и фате, и цонге, на метлама ће ујахати у скупштину да би изгласале закон о пљачки олтара и ћивота. Принц таме, наредио је посланицама зла да се увуку у костиме „Жена у црном“. У парку иза скупштине чуће се звуци погребне музике. А са цркве светог Ђорђија испод Горице, брујаће укопна звоњава звона.

Чемерна власт црногорска једина је на свијету, која је наумила да крај премјести на почетак, а смрт замијени рођењем.

Црногорска власт није од овога народа, то су отпадници прерушени у људска бића, али зна се – ко су. Та бића, никад не узаслушаше ријеч Христову. Тако се ништавило вјенчало са ништавилом.

Из скупштине – споља још читаве, а изнутра сасвим срушене – мора се избацити тридесетогодишња лешина власти.

Онај ко је издао Бога издао је и Косово. Са куле Царства небеског, до краја свијета, нико му неће спустити лествице. Лажни живот стане у једном трену – толико је доста да се призна лажно Косово. У једној ријечи живи издајник. И та ријеч брже се шири од хиљаде других. Зато је и чека содомска казна. Народ је већ прорекао: највећа је казна, што је црногорски властодржац обични шиптарски слуга. Косово, свакога чека, Косово је свачије Чистилиште.

Да ли ће ишта остати од историје и поезије овог народа. И једна и друга, и историја и поезија – дивног ли сјећања – не заборављају кад су биле једина усмена храна народа.

Надати се у Сведржитеља да ће и ова Скупштина о Тројичинудне у Подгорици, у кући Христовој, вратити прилике на гувно историје и поезије. Ако нико, толико заслужује старац, владика Амфилохије.

„Горски вијенац“ је писан да би се читао гласно. У Чистилишту и Паклу не смије се Бог наглас помињати. Властодршцима, људићима – сотонићима, ђаво је забранио кајање. И не кају се што не смију помињати Бога. Па до краја остајте вјерни свом паду, и гријеху.

Је ли ово вријеме оно које ће значити и крај онога које је почело рушењем Цркве на Ловћену.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: