• Друштво

Скоро 20 одсто становника који живе у Црној Гори није пописано, државна статистика каже да је то уобичајено

2 месеца ‎ ИН4С

Више од 114.000 особа није обухваћено посљедњим пописом становништва у Црној Гори, што је преко 18 одсто становника, пише Радио Слободна Европа.

То је резултат истраживања Друштва статистичара и демографа (ДСД) Црне Горе, према којем није пописано више од 62.000 црногорских држављана и скоро 52.000 странаца.

Бројке су добили упоређивањем резултата пописа и евиденције Министарства унутрашњих послова (МУП).

Резултати пописа спроведеног крајем 2023. су објављени у октобру 2024, када је саопштено да је у Црној Гори 623.633 становника, од чега 46.878 страних држављана.

У Управи за статистику (Монстат), која је спровела попис, анализу ДСД сматрају “свјесним манипулисањем подацима и контекстима”, са циљем “изазивања неповјерења јавности у званичну статистику”.

Они су навели да “попис није исто што и административна евиденција”, те да су “разлике међу њима очекиване”.

Што кажу из Еуростата

Из Еуростата (Канцеларије за статистику Европске уније) нису директно одговорили на упит да ли је у земљама чланицама уобичајено да се резултати пописа и регистра полиције толико разликују и који се лимит неподударности може толерисати.

Али потврђују да се подаци у неком регистру могу значајно разликовати од резултата пописа, пошто регистри могу имати грешке због мијењања пребивалишта евидентираних а који су у регистру и на дан пописа.

Додају и да земље ЕУ за пописе становништва користе различите изворе података – традиционалне, комбиноване, засноване на регистрима…

“Ниједна земља ЕУ се не ослања искључиво на један регистар за попис. Умјесто тога, комбинују више регистара, након чега слиједи процес ‘чишћења’, како би се добили подаци које достављају Еуростату”, пише у одговору те институције.

“Скоро петина непописаних – велико одступање”

Из струке упозоравају да је ријеч о значајној разлици у бројевима.

То што није пописана скоро петина становништва може имати озбиљне посљедице по јавне политике и планирање, каже демограф Мирослав Додеровић

“Не могу се водити јавне политике без добрих статистичких база, јер ћемо стално имати ситуацију да не оперишемо реалним подацима, него претпоставкама”, истакао је.

Каже да се ради о великом одступању.

“Да је одступање један или два одсто, и то би било значајно. То што се приближавамо отприлике 20 одсто непописаних – у експертском поимању то је велико одступање”, наглашава.

Он појашњава да је становништво истовремено ‘произвођач и потрошач’, те да није исто ако се користи податак од 630.000 или 750.000 становника.

“Потпуно су друкчији и економски и финансијски резултати, што проблематизује све резултате који се објављују. Треба покушати ‘приближити’ та два броја”, тврди он.

Непописани сваки десети држављанин и сваки други странац

У анализи ДСД-а се наводи да је непописан сваки десети црногорски држављаним са пребивалиштем и сваки други странац са одобреним боравком.

Наводе да је на датум пописа у евиденцији МУП-а 781.772 особа имало пребивалиште или боравак у Црној Гори.

Пописом је, додају, обухваћено њих 673.203, од чега су 5.553 били двоструко пописани, странци који не испуњавају критеријум боравка или друге особе.

“То значи да је више од 114.000 особа остало изван демографске слике државе, од чега су 62.566 држављани Црне Горе”, каже Гордана Радојевић, предсједница ДСД и бивша директорица Монстата.

Међу њима су, каже, и они који имају пребивалиште у Црној Гори, али су физички одсутни из земље и немају члана домаћинства који би могао дати податке у њихово име.

Ту спадају, објашњава, и особе које су у Црној Гори, али које пописивачи нијесу затекли у стану и они који нијесу жељели учествовати у попису.

Истраживање је показало и да је пописом обухваћено само половина странаца који су регистровани у МУП-у.

У тој евиденцији је било близу 99.000 страних држављана са легалним боравком, од чега је пописано мање од 49.000, наводи се у анализи ДСД-а. Најдрастичнији подаци, како се наводи, везани су за држављане Русије, Турске и Србије.

Монстат: Неупитна валидност резултата пописа

Попис је спроведен по међународним методолошким стандардима, а разлике између његових резултата и административних евиденција су уобичајене и прихваћене у статистици, како у Црној Гори, тако и у државама ЕУ.

То је одговор Управе за статистику (Монстат) на упит- колико подаци о непописанима утичу на валидност резултата пописа.

О разлозима за преко 62.000 непописаних држављана са пребивалиштем у Црној Гори, из Монстата кажу да пријављено пребивалиште не значи и стварну присутност становника, нити нужно да имају уобичајено мјесто становања у Црној Гори.

Слично је, кажу, и када је ријеч о разлозима непописивања преко 50.000 странаца.

Према њиховим ријечима, дозвола за боравак не значи да је странац физички присутан и настањен у Црној Гори, нити да ту планира боравити најмање годину дана.

Из Монстата наводе и да је неспорно да у регистрима има више становника због неодјављивања емиграната или других разлога, али да регистар МУП-а не може бити “један на један” извор података за попис.

“Регистри су оквир за статистику, а не и демографску реалност”, кажу у Монстату.

И у Друштву статистичара и демографа потврђују да је уобичајено да постоји постотак непописаног становништва, али да, уколико он превазилази статистички важне проценте, треба користити комбиноване методе да би се дошло до ажурне демографске слике.

Радојевић наводи примјер Завода за статистику Србије, који је након завршеног пописа 2022. године укрстио резултате са регистрима МУП-а и осталих институција и утврдио је да је у тој држави непописано око 218.000 хиљада особа.

Утицај статистике на јавне политике

РСЕ је послао упит Влади како пописна статистика утиче на њене политике и стратегије у области економије и демографије, посебно с обзиром на број непописаних.

Из Владе нијесу одговорили.

Из Министарства социјалног старања, бриге о породици и демографије су казали да користе податке Монстата, та да наведене разлике не ометају њихов рад.

“Напротив, оне потврђују потребу за дубљом анализом миграција и динамике становништва, и додатно нас подстичу на сарадњу са свим институцијама које се баве прикупљањем и обрадом података”, кажу из Министарства.

Посљедњи подаци МУП-а из јула 2025.показују да у Црној Гори са одобреним боравком живи преко 97.000 странаца.Монстат

Најбројнији међу њима су држављани Србије – око 24.000, Русије – око 21.000 и Турске – око 13.000.

Извор: РТНК

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: