Сјећање на велику српску хероину Милунку Савић
Милунка Савић је жена ратник која је обележила Велики рат, носилац златне Крађорђеве звезде са мачевима, златне медаље за храброст „Милош Обилић“ и других бројних одликовања.
Рођена је крајем 19. века у селу Копривница, недалеко од Рашке. Учествовала је у балканским ратовима под именом Милун Савић. Шишала се и повијала груди како се не би открило да је жена. Милункина „тајна“ откривена је пошто је у Брегалничкој бици (1913) рањена у груди.
Ипак, због храбрости коју је показала у борби, рат је завршила са чином каплара српске војске.
У Првом светском рату била је део чувеног „Гвозденог пука“, најелитнијег Другог пука српске војске „Књаз Михаило“. За показано јунаштво у Колубарској бици одликована је златном медаљом за храброст „Милош Обилић“. Милунка је преживела и велику аустроугарску и бугарску офанзиву и повлачење преко Албаније.
У јесен 1915. године Милунка је, у Македонији, тешко рањена у главу и тако повређена повлачила се преко Албаније. После неколико месеци опоравка вратила се на Солунски фронт, где је учествовала у биткама које српска војска води на лето и јесен 1916. године.
Милунка Савић је показала велику храброст у борбама – заробила је 23 бугарска војника, помагала у достављању муниције, истакла се у бомбашким нападима.
Престолонаследник Александар Карађорђевић одликовао ју је 1917. године војничком златном Карађорђевом звездом са мачевима, убрзо затим добија и одликовање француске војске – Легију части В степена, а касније и француки Ратни крст и официрску Легију части.
Одликована и храбра жена борац изазивала је дивљење савезничких војника који у својим редовима нису имали жене борце. Појава жена бораца у српској војсци била је револуционарна. Поред Милунке, било је још двадесетак жена у нашој војсци.
После рата, хероина Великог рата радила је у Босни и Херцеговини као куварица, болничарка, прегледачица у фабрици војних униформи. Тада се удала за Вељка Глигоровића, са којим је добила кћерку Милену, али је убрзо усвојила још три ћерке: Вишњу, Радмилу и Зорку.
Међутим, брак је кратко трајао, тако да је Милунка сама подигла четири ћерке. После ургенција сабораца, 1929. године се запослила као чистачица у Хипотекарној банци у Београду, где је провела највећи део радног века.
После Другог светског рата Милунка Савић радила је и као чистачица у београдским кафанама. Хуманост је показала и тако што је ишколовала још око тридесеторо деце.
Умрла је 5. октобра 1973. године. Иако је у медијима (читуљи у новинама) првобитно било најављено да ће Милунка Савић бити сахрањена у Алеји великана, то се није догодило. Сахрањена је у породичном гробу на Новом гробљу.
Милунка Савић, српска „Јованка Орлеанка“иако једна је од најпознатијих жена бораца у светској историји ,у својој земљи није доживела заслужену помен у уџбеницима али јесте вечну славу међу српским борцима за слободу.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ma kakav heroin…