Сјећање на убијене цивиле у Грабовици, комеморацији присуствовали и ратни ветерани из региона
1 min read
Сјећање на страдале цивиле у Грабовици
Ратни ветерани, бивши припадници Армије РБиХ, ХВО, ХВ-а, ВРС-а и ВЈ, положили су цвијеће и одали почаст убијеним цивилима у Грабовици. Својим присуством у Грабовици ветерани су, као и прошле године, жељели исказати жал за убијеним цивилима, пружити подршку породицама жртава и позвати институције на додатне напоре са циљем проналаска посмртних остатак и кажњавања свих одговорних за овај ратни злочин.
У мјесту Грабовица, које се налази између Јабланице и Мостара, 08. и 09. септембра 1993. убијен је већи број цивила. Према наводима Удруге хрватских страдалника „Грабовица 93“ у тих неколико дана септембра 1993. убијена су 33 цивила, а већи дио посмртних остатака убијених ни до данас није пронађен. За овај ратни злочин пред судовима у Босни и Херцеговини осуђено је пет припадника Армије РБиХ. Према судским пресудама цивили су убијени на посебно бруталан начин, а међу њима је и четверогодишња дјевојчица Младенка Задро која је убијена у наручју своје мајке. Према налазима Хашког трибунала, међу убијенима је и припадник Армије РБиХ Ивица Чавловић који се успротивио убијању цивила тог септембра 1993.
„Оно што ми сматрамо битним и што је наш циљ јесте да посјећујемо оваква мјеста и да укажемо на сва страдања која су се догодила. Ми окупљамо учеснике ратова са простора шире регије и они исто тако осјећају обавезу и одговорност да посјећују оваква мјеста. Сматрамо да ћемо доласком на та мјеста и изношењем наших искустава указати на то како је рат једна деструктивна ситуација и да научимо да направимо отклон од тог насиља шаљући поруку будућим генерацијама да се то не смије поновити. Грабовица је још једно од мјеста гдје је виђен цивилизацијски суноврат, гдје је почињен страшан ратни злочин и ми који настављамо живјети на овим просторима морамо се суочити са тим, осудити злочин, назвати га правим именом и радити на томе да се то више никада не понови“, казао је Амер Делић, ратни ветеран Армије РБиХ и члан тима Центра за ненасилну акцију.
Он је додао да је важно да се вратимо дијалогу и изградњи повјерења како би се сви проблеми и конфликти у друштву рјешавали на миран начин.
„Сва ова мјеста су нам опомене, ми гдје год кренемо наилазимо на страшне судбине људи и ако на томе нисмо научили, чему све то… Увијек рат и страдање имају алтернативу, само треба уложити максималне напоре. Осјећам потребу и да позовем институције да се процесуирају сви ратни злочини и да се помогне свим породицама које потражују све најмилије“, казао је Делић.
Јосип Дрежњак, предсједник Удруге „Грабовица ’93“ указао је и да 27 година послије почињеног злочина породице траже тијела 17 убијених као и да нема напретка на пољу процесуирања одговорних.
„Нама је болно и само питање колико тијела потражујемо јер смо само два комплетна тијела добили, ми имамо ситуацију да је пронађена само једна кост и то смо идентификовали и сахранили и то је то“, казао је Дрежњак указујући на то да постоје јасни документи о томе ко је учествовао у злочину као и институције и појединци који су радили на уклањању тијела.
Kakve veze ovo ima sa CG.