Сјећање на писца кога памте и Русија и Америка
1 min read
Сергеј Довлатов (Фото: С. Јовичић)
„Геније није пун мржње према маси, него према осредњости. Оскудност мишљења рађа легионе истомишљеника. Жеља да наређујеш у области која ти је непозната јесте тиранија”…
Ове и друге мисли бриљантног писца Сергеја Довлатова (1941–1990), видно истакнуте, дочекују посетиоце изложбе посвећене њему, отворене у холу ужичке Народне библиотеке. Ту су, уз цртице из биографије књижевника (за кога Бродски каже да је једини руски писац чија ће се дела читати свуда у свету), изложени и предмети попут давнашње писаће машине и урамљених фотографија, део његове преписке, фрагменти последњег романа „Филијала” који је слика уморне руске емиграције у Америци…
Животни пут модерног Чехова
Занимљив је животни пут овог писца, кога многи називају модерним Чеховом. Па и сам Довлатов је говорио: „Могуће је осећати страхопоштовање пред Толстојевим умом, одушевљавати се Пушкиновом елеганцијом, уважавати морална истраживања Достојевског, хумор Гогоља, и тако даље. Али желимо да личимо само на Чехова.”
Са записа на изложби читамо да је овај књижевник рођен 1941. у Уфи (где му је породица била евакуисана из Лењинграда), од оца Јеврејина, позоришног редитеља, и мајке Јерменке, глумице. При крају рата вратили су се у Лењинград, где Сергеј у младости студира Филолошки факултет (и дружи се с писцима Бродским, Рејном и Најманом), са кога је као неуспешан студент избачен 1961. Потом се жени први пут, служи војску, па уписује студије журналистике и ради као новинар у листу бродоградилишта. Почиње да пише приче, објављује прве текстове у часопису „Ватра”. Разводи се од прве и венчава с другом супругом. Из та два брака имао је две кћери. Сели се 1972. у Талин и тамо ради као новинар у два листа. Ступа и у трећу везу, док му се и прва и друга жена са кћеркама селе у САД. Трећа жена му такође рађа кћерку, а он се потом враћа у Лењинград. Док ради као водич у Пушкиновом меморијалном комплексу, у часописима на Западу почињу да му објављују приче, због чега је избачен из Удружења новинара СССР. Неподобан и непризнат, 1977. из Лењинграда с мајком одлази у Беч, те године му у САД излази и прво дело „Невидљива књига”. У Америку из Беча досељава се 1979.
У Њујорку ради као новинар у једном листу и на радију, престижни „Њујоркер” 1980. објављује прву од десет његових прича колико ће их ту објавити до 1989. У највећем америчком граду осамдесетих година прошлог века објављује 12 књига („Компромис”, „Пушкинова брда”, „Марш усамљених” и друге), а добија и сина. Стиче читалачку публику и популарност, осваја награде. Сергеј изненада умире августа 1990. Сахрањен је на гробљу у Квинсу.
– Није му се испунила жеља да поново дође у руски град у коме је одрастао, али је и данас цењен и радо читан у Русији: од 100 препоручених књига за лектиру чак четири су дела Довлатова – рекла нам је директорка ужичке библиотеке Душица Мурић.
У ово доба Сергеја Довлатова сећају се и Русија и САД. У Русији су му објавили фото-монографију, на кући где је рођен у Уфи поставили спомен-плочу, а 2016. у Санкт Петербургу подигли споменик, њему у част покренули су фестивал „Дан Д” и једном парку дали његово име. Претходно, 2014. године, у Њујорку су улицу назвали по Сергеју Довлатову.
