Милица Бакрач
Пише: Милица Бакрач
Дођоше хладни, олујни дани.
Камену студен. Птици на грани.
Не фали соли виду и рани.
Чуј нас, Пјесниче, и због нас бани,
замахни пером, пред зебњу стани.
На небу, Ранко, светиње брани.
Сад ти је лако. Сад имаш мобу.
Објави војну страшноме добу!
Троглаву алу, витеже, рани.
С Ловћена, Ранко, светиње брани!
Јер језик српски твоја је кама.
Прискочи, снаго, благо нама…
А ћирилица плам твога штита,
замахни, не дај! Ако ко пита:
Ко ли је онај вој одабрани?
Викнућу гласно: Светиње брани
Јововић Ранко, наш брат и пјесник!
Побједе часне свједок и вјесник!
Не мрзни, сузо. Ћути. И кани!
Не небу Ранко светиње брани.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
1 min read
1 min read
