Сјећање: „Мој друг Паја“
Један београдски новинар, који станује близу Патријаршије, често је у џепу јакне свога сина налазио бомбоне. Знајући да му их није купио, забринуо се и питао сина одакле му. Малишан је одговорио: „Дао ми мој друг Паја.
После неког времена оцу је већ то постало чудно, јер није могао да се сети ниједног друга свога сина по имену Паја, па је упитао: „Који ти је то друг?“
Дечак је ко из топа одговорио: „Па наш патријарх. Кад год пролази поред паркића у ком се ми играмо, он купи бомбоне па нам подели. А ми га волимо јер нам је другар, па га зовемо Паја.“
Једном другом приликом, у зимско доба, деца су се играла у близини Патријаршије. Био је изузетно хладан и ветровит дан, а патријарх је пролазећи туда децу позвао да се склоне од кошаве и уђу у Патријаршију на сокић. Сва деца појурила су за патријархом, само се један задржао на степеништу испред врата.
Патријарх га је упитао зашто не улази, а дечак је рекао: „Ја не могу, нисам крштен.“
Патријарх му је на то одговорио: „Само ти уђи, синко. То су новотарије да се деца крсте кад се роде. Некада су се момци крстили пред војску, кад су зрели и знају шта желе. Ако и ти то будеш хтео кад одрастеш, ево, ја ћу те крстити. А сад уђи слободно“. Дечак је озарен и ослобођен стида ушао са својим друговима.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Највећа личност од Светог Саве до данас! Срећни смо што смо били савременици таквом човјеку.
Srbi su sa njime dobili poruku od samog Gospoda da ih nije ostavio ni u najtežim momentima stradanja. Kada se sva sila Novog svjetskog poretka okomila da nas satre i uništi, On nam je na čelo stavio najboljeg da se moli za nas, da nas tješi i usmjerava kroz mračne staze teškog vremena. Veliki je Gospod, kao što je veliki i naš dobri Patrijarh!
Добри наш родитељ и пастир. И сада ме грије његов поглед са фотографије, аове ријечи ме оснажују у овом општем расулу. Вјечнаја памјат свјатејшем оцу!