• Насловна
• Топ 0

Сити се искукали над црногорском судбом клетом

1 min read

1 месец ‎ ИН4С

Велика је мука унутар монтенегринских шовинистичких кругова.

Толико велика да је, просто, нерјешива.

Јер њима сметају апсолутно сви који нису као они.

То је потврдио и Александар Радоман, вајни декан цетињске паранаучне фабрике за измишљање језика, који је на канабеу код Дарка Шуковића, као по обичају, дао једну мрачну и лажну слику данашње Црне Горе.

Напао је полицију због „бруталне репресије“ над „мирним грађанима“ који су код Горице протестовали због уручења Тринаестојулске награде Бећиру Вуковићу, иако баш цијела Црна Гора није видјела ту бруталност, као ни мир у окупљеним грађанима.

Па тако Радоман каже да се „злоупотреба репресивног апарата према грађанима који исказују приврженост Црној Гори и њеном Уставу и законима може пратити још од Крушевог ждријела“.

Радоман безуспјешно покушава да поентира на случају подизања споменика Павлу Ђуришићу.

„Ако ме сјећање добро служи, том догађају за који се знало, сва јавност је знала да ће се то десити, присуствовала су, чини ми се, два полицајца у цивилу. Тамо није било ни интервентне јединице, ни штитова, шљемова, није било ни бибер спреја“, каже он.

А зашто није било никакве реакције полиције? Па зато што нису у Заостро дошли управо ти „мирни грађани“ које фетишизује са намјером да сруше споменик. Да ли је ултрамонтенегринској хорди Заостро било далеко за покрет или је, пак, био недостатак храбрости за такав чин, не бисмо да намећемо мишљење него процијените сами.

Међутим, Радоман претрчава то питање и поново засипа јавност излизаним паролама.

„Данас су таргетирани Црногорци, сјутра ће бити неке друге заједнице. Па недавно су и од стране државе били таргетирани Турци, који нису били ни учесници инцидента који се десио на Забијелу“, наводи Радоман.

С друге стране, у маниру „искусног мачка“, Шуковић му подиграва констатацијом да се на овај начин креира имиџ екстремиста свим искреним суверенистима, националним Црногорацима и искреним и стварним антифашистима у Црној Гори, и то на начин на који је то концептуализовао БИРН, креирањем мапе екстремизма.

Радоман одговара да је више него јасно да је то пројекат који живимо још од периода прије 2020. године.

„Да би од 2020. године то добило и неку институционалну подршку. Сјећајемо се како су Вијести цртале мапу Црној Горе са два наводно екстремистичка пола, а онда је у средини била Београдска патријаршија, односно њено огранак у Црној Гори, која је требало да изнесе ту еманципаторску мисију. Данас видимо која је еманципаторска мисија, то вам је капела на Ловћену, то вам је Дража у сваком црногорском граду, то вам је лажна прича о хришћанско-исламском помирењу преко Амфилохије Радовића. Апсолутно је јасно да на дијелу тај пројекат. Покушај да се екстремизују оне снаге које су несумљиво антифашистичке, грађанске, које се залажу за концепт Црној Горе какав је уписан у Уставу“.

Догађа се, каже, фашизација друштва, али, како додаје, чини се да то није проблем у данашњој Црној Гори, већ су проблем сви они који на то указују. То је, сматра, посљедица помјерања на политичкој сцени.

„Након једне фазе шпорких ријечи према Андрији Мандићу, опет имамо, из кругова оних који пројектују овакве ситуације и овакве политичке позиције у Црној Гори, те гласове како се Андрија промјенио, како ће Андрија да нас уведе у Еуропску унију и томе слично. И онда они који остају да на то указују, они ремете мир и склад те власти. Нормализује се ултра-дестница, представници мањинских странака који су власти, пристају на то. Ту је клијентелизам одиграо своју улогу. Важније је задржати позиције него спријечити урушавање темељних вриједности на којима почива савремена Црна Гора“, каже Радоман.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: