• Издвојено

Систематско занемаривање избора у Црној Гори

1 min read

9 година ‎ ИН4С

Пише: Драгомир Анђелковић

Председник ЛДП се окомио на медије из Србије који се баве изборима у Црној Гори. Како је отприлике рекао, изборни процес у тој земљи је под великим притиском Русије, а Србија је саучесник јер неки овдашњи медији жестоко критикују власт Ђукановића. Да не би било тако, односно како би се Србија понашала као да је потпуно слепа када се ради о изборним и другим збивањима у Црној Гори, Јовановић је чак од српског министра културе и информисања Вукосављевића, затражио да наметне неки вид цензуре!

О чему се ту ради? Ђукановићев антидемократски и криминализовани режим је по први пут на ивици понора и то не због Русије већ беса грађана Црне Горе. Свестан је да се урушава али се ипак не предаје. Ако већ не може да опстане у пуном капацитету, бар жели да оде меко, уз извесно учешће у новој власти пре него што и из ње испадне, односно уз сукцесивно препуштање простора на врху државе онима који су за Милове клептократске структуре мање опасни.

Речено је део излазне стратегије. Но, постоји и друга, која подразумева опстанак.

Обе стратегије рањеног а опресивног режима су засноване на манипулацијама, уценама, застрашивањима, преварама па и директним изборним крађама. У другом случају би се ишло и у крајност, по принципу који је исказао један латиноамерички диктатор речима – није битно како су грађани гласали већ ко броји гласове. Другим речима, огољено би се крало; тачније у потпуности би био фалсификован изборни резултат. Милов режим је све то у некој мери радио и раније, али сада ће деловати отворено и тотално, јер ништа мање не може да му омогући да се спасе. Раније је маскирао злоупотребе, сада га то успорава.

Зато му је битно, док калкулише који сценарио да примени, да Црну Гору изолује од света. Да се сви праве да Црна Гора не постоји док Ђукановићева екипа обавља прљаве послове. Овако или онако – прекрајајући донекле или потпуно изборне резултате, примењујући претње па и силу – али увек на начин који је сличан ономе што су у другој половини прошлог века радили разни диктатори Латинске Америке и Африке, када су изводили изборне представе како би се лажно представили свету као легитимни лидери.

Иако се Европа згражава оним што Ђукановић ради, његови НАТО пријатељи успевају ту да угуше велики део критичких тонова на његов рачун. Све се своди на рецепт игнорисања. Тешко је за Ђукановића рећи нешто позитивно с обзиром на то ко је, шта је и колико дуго је оличење најгорег. Али могуће је у великој мери окренути медијске главе од Црне Горе. Милови страни ментори знају да он мора да оде, али желе да темељи његове политике опстану. То подразумева и многе Ђукановићеве кадрове. Укратко, иако већ њега неће бити на челу власти да после њега оно што је НАТО стратезима битно остане исто.

То је логика и многих других који су део Ђукановићеве пословно-политичко-криминалне конфедерације. Само су им приоритети другачији када се ради о очувању његовог наслеђа. Но, у једном се сви слажу – важно је наметнути спољну тишину у вези са изборима у Црној Гори. Што даље уши и очи од ње, да би Мило са својом братијом прљавим средствима могао да очува што више од њихових заједничких интереса. Ту се крије одговор што се Чедомир Јовановић окомио на медије у Србији који нису заборавили да Црна Гора постоји. А већина јесте!

Када погледамо нашу медијску слику у вези са питањем којим се бавимо, испада као да ће се ускоро одржати избори у Бурундију а не у братској Црној Гори. Никада се њој у контексту изборних надметања у Србији није поклањало мање пажње него сада. То показује колико су медијски и на друге начине снажни и делотворни Милови лобисти у Србији. Повезани су са моћним политичким, пословним па и мафијашким структурама, а то – уз обиље Ђукановићевих лобистичких фондова – има огроман утицај и на медијску сферу. Ипак, све медије није могуће потпуно ућуткати. Стога Јовановић прети, што показује колико је Ђукановић са својим сатрапима у Црној Гори и Србији – уплашен.

Разумеју да лед под њима пуца и буквално сваки информациони и гласачки врабац може да их отера у пропаст. Више ништа није мало што може да их угрози. Зато очајнички покушавају да учине све што могу како би се бар током избора између Србије и Црне Горе подигао виртуелни Берлински зид. То немамо право да дозволимо и, бар у финишу изборне трке, важно је учинити све што је могуће како би се суседна земља ослободила диктатуре која врши идентитетски, привредни, верски и сваки други геноцид над великим делом њених грађана а наше браће.

Медијске и све друге институције у Србији дужне су – и због демократских вредности, и због националних интереса – одговорно да поступе. А ко год има држављанство Црне Горе а свестан је каква и колика куга хара том земљом – нека учини напор да оде на изборе.

Преци часног народа Црне Горе гинули су за слободу у велики биткама, а сада није потребно стати душманима на црту код Мојковца и ту проливати своју крв. Довољно је отићи на изборе и гласати па тиме дати историјски допринос у борби против огромног зла!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: