„Сирак тужни без нигђе никога“ – На данашњи дан умро владика Данило, оснивач династије Петровић
1 min read
Владика Данило
На данашњи дан, 11. јануара 1735. у манастиру Подмаине умро Данило Шћепчевић Његош, оснивач династије Петровић-Његош.
Данило Шћепчевић Његош рођен је 1670. на Његушима.
Био је цетињски митрополит, обновитељ Цетињског манастира, зачетник борбе за ослобођење Црне Горе од османлијске власти, оснивач црногорске династије Петровић – Његош и био први црногорски владар који је обновио везе са руским царским двором.
Прошао је кроз турбулентне и битне моменте, од турског заробљеништва преко истраге потурица у Црној Гори до народног устанка против Истанбула и врхунца на Царевом Лазу.
Млади Данило је био, још као петнаестогодишњак свједок битке на Вртијељци 1685. године.
Будући владика Данило је посвједочио и још један страховити догађај, тешку превару Млечана из 1692. године. Пошто су Црногорци претходно прихватили повратак млетачке власти у њихове крајеве с циљем борбе против Турака, у чему су побијеђени а Венецијанци и њихов вођа Ђовани Антоније Болица се повукли, Венецијанци су тајно минирали највећу црногорску светињу и потпуно је сравнили са земљом.
Цетињски манастир је био најстарији објекат Цетиња, кога је основао још средњовјековни великан Иван Црнојевић 1484. године, а и за сам пораз и црногорско страдање окривљени су Млечићи. Уништавање црногорског националног и вјерског симбола, мјесто гдје су се окупљали не само Црногорци, већ и Брђани, па 1680 чак и Приморци који су били подријеђени сасвим другој држави; светиње која је претходно била претворена у млетачну касарну и центар њихових гувернадура за Црну Гору, је имало за циљ превару примирја с Турцима и елиминацију главне препреке у продору римокатоличке вјере на црногорске просторе, програмом који је установљен још 1638. године од стране Конгрегације за пропаганду вјере у Риму. Ово је отворило пут неповјерењу не само муслиманима, већ и католицима, и отјерало будућег владику Данила у стопостотну учвршћеност у искључиво православној вјери.
Данило Шћепчевић се још као младић замонашио и отишао врло рано од своје куће на учење путем Светог Саве у монашком миру.
Када ово читају расрби свију вјера,само цимају главама да избаче истину из своје непамети.
Ради преваре чак су и Дукљу Србску државу , присвојили у конвертитске скуте монтенегринства.
Ево скоро триста година од његове смрти,све је исто ! Млеци бриселски,стишћу ли стишћу и обећавају. А потомци им насјели и у цифри од 80%,хрле им у „загрљај“ ! Скуваше их ка ону жабу,натанане,вадећи се на онај слоган “ ново вријеме,нова нафака“ ! Но, јаки чине што хоће,а слаби трпе што морају. Али,ничија није горела до зоре,а ових преосталих 20% су става “ милија ми је опасна слобода,но сигурно и мирно ропство“ . Док је таквих,биће и наде да се не окаљамо пред прецима.
A NE SPOMINJE U GORSKOM VIJENCU NIGDE CRNOJEVICE KOJI IZ BAJICA PATRIJARHE SRBSKE DAVALI …