Синоћ успјешна промоција романескне збирке прича Зорана Матијашевића „Хроника села Лисичино“ у НБ „Радосав Љумовић“

Љубитељи жанра  сеоске приповијетке, који су синоћ у великој сали „Марко Миљанов“ НБ „Радосав Љумовић“ у Подгорици присуствовали промоцији књиге „Хроника села Лисичино“ („Унирекс“, Подгорица, 2025.) аутора Зорана Матијашевића, писца из Никшића, имали су задовољство да се у оквиру једносатног програма упознају са особеностима овог првог, а изврсног литерарног остварења Матијашевића.

Књижевно вече надахнуто је водила пјесникиња из Подгорице Ана Ђуровић, а својим стиховима,  као гости програма, у првом дијелу су се представили Дарко Булић, Анђелина Јокић и Зденка Живковић.

Одломке из књиге Матијашевића увјерљиво глумачки је говорила чланица Студентског театра Данијела Шундић, као и чланови ауторове породице, син Симон и супруга Наталија.

Матијашевић  је рођен 1966. године у Никшићу, Металуршки факултет је завршио у Подгорици, гдје је и магистрирао на Одсјеку за ливарство, а запослен је у Институту за црну металургију у Никшићу.

Прва промоција књиге недавно је успјешно одржана у организацији Народне библиотеке „Његош“ у Градској кући у Никшићу, када је такође указано на увјерљиво описану атмосферу једног имагинарног села под називом Лисичино, у којем сеоски живаљ опстаје у времену и простору бранећи се лукавством и сналажљивошћу на путу опстанка.

Књижевни осврт о књизи проф. др Драган Копривица је започео напоменом да стање у савременој књижевној критици, уз чувена „штимовања“, често не погодује вриједносним критеријумима, због чега је пут данашњих писаца трновит и неизвјестан. Истакао је и нетачност чувене тврдње да је таленат, прије свега, рад, јер прави ствараоци имају наглашен урођени дар, који их издваја међу свима  онима који пуно раде, а ипак немају аутентичне домете. Тим поводом је указао на оригиналност талента Матијашевића, који је кроз домаштане приповијести о радостима и патњама житеља неког измишљеног села дочарао слику једног микрокосмоса избјегавајући сваку патетику, опширност и саморекламерство. Од посебног значаја је и то, како је критичар нагласио, што је Матијашевић врло пажљиво селектирао упечатљиве сижее, погодне за литерарну обраду, чиме је већ у самом почетку поставио снажне темеље своје књиге, која се заокруженошћу једне увјерљиве слике доимље и као романескно штиво.

Критичар је на  крају нагласио да је „Хроника села Лисичино“ најбоља књига у жанру сеоске приповијетке у Црној Гори у посљедњих десет година, и да од аутора очекује да се убудуће континуирано бави књижевним радом, јер има толико потребан, природан приповједачки дар.

На крају књижевне вечери Зоран Матијашевић је у краћој пригодној бесједи поздравио све присутне, и затим поклонио један број примјерака своје књиге уз напомену да ће промоције бити настављене.