„Просjечна пензија ће бити 430 или 440 евра на крају 2025. године. С тим питањем у вези већ смо започели разговоре са Међународним монетарним фондом. Швајцарска формула је сјајна, али хоћемо још више да дамо и да се одужимо својим најстаријим суграђанима, који су највише поднијели терет реформи“ – овим ријечима је министар финансија Синиша Мали на Копаоник бизнис форуму објаснио зашто се после два мјесеца од усвајања швајцарске формуле размишља о новом начину усклађивања пензија.
Према његовим ријечима, пројекција је да ће до 2025. БДП наше земље износити 73 милијарде евра, док ће у наредној деценији чак бити удвостручен.
До таквог резултата Србију ће довести стабилна макроекономска политика, јавне финансије и улагања од 14 милијарди евра у оквиру програма „Србија 2025”.
То улагање, како је објаснио, подразумијева да сви грађани Србије добију водовод и канализацију. Потом је планирано девет милијарди евра у изградњу путева и пруга. Здравству је намијењено 600 милиона евра. Образовању и дигитализацији 600 милиона евра. Посебан акценат биће стављен на унапређење пословне климе за долазак страних инвеститора.
– Другу индустријску револуцију смо покушали, трећу смо прескочили, а четврту нећемо пропусти – рекао је Мали поводом индустрије 4.0, која је главна тема овог форума.
Министар финансија је нагласио да је 2019. била економски једна од најуспешнијих за Србију, због завршетка мјера фискалне консолидације и велике стопе раста, која је износила 4,2 одсто. У последњем кварталу износила је чак 6,1 одсто, упркос увођењу квота на извоз челика и приштинским таксама, када смо били први у Европи. Стопа раста у јануару ове године износила је чак 6,5 одсто.
Нагласио је да влада води одговорну политику, рекавши да је учешће јавног дуга у БДП-у испод 50 одсто, док је 2015. јавни дуг имао учешће 75 одсто БДП-а.
Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије, рекла је да је удио проблематичних кредита смањен на 4,1 одсто, а према последњим подацима, динарска штедња износи 83 милијарде динара, што је само дјелић показатеља који потврђују финансијску стабилност земље. Она је подсјетила да је инфлација у Србији ниска и стабилна седму годину заредом и да се у просјеку креће око два одсто.
– Економском политиком коју смо спроводили готово осам година створили смо повољан амбијент за инвестирање. Данас говоримо о Србији с ниском инфлацијом, знатно повољнијим условима финансирања, релативно стабилним курсом динара, једноцифреном стопом незапослености, Србији с уређеним јавним финансијама, у којој се смањују регионалне разлике и обнавља и подиже инфраструктура, уводе савремене услуге које омогућавају брже, лакше и јефтиније трансакције – рекла је гувернерка НБС.
Табаковићева је казала и да је постигнута и очувана стабилност цијена, да је промијењен приступ у вођењу монетарне политике и да се уз много мање трошкове постиже много више.
Гувернерка је навела да је НБС у периоду од августа 2012. до данас купила на девизном тржишту око четири милијарде евра, а да се и даље говори о курсу динара од око 117,5 динара за евро, што је промјена мања од једног процента. У том периоду готово су удвостручене нето девизне резерве.
– Поједини, опет врло ријетки, критикују нас да вјештачки одржавамо јак динар, а ја им поручујем да би без наших интервенција динар био још јачи, што и управо изнијет податак потврђује. Реаговали смо на краткорочне екстерне шокове, без утицаја на тренд курса, и интервенције су биле рјеђе него у претходном периоду – навела је гувернерка НБС и подсетила да је у децембру Џеј Пи Морган, једна од најцијењенијих финансијских институција у свету, у извјештају о очекиваним макроекономским и финансијским кретањима у земљама у развоју за 2020. оцјенио да је српски динар реално вреднован.
Табаковићева је навела да извоз српске робе и услуга од 2013. расте по просјечној годишњој стопи од око 11 одсто и да је његова вриједност удвостручена са 11,5 милијарди евра на 23,4 милијарде евра. Учешће извоза робе и услуга у бруто домаћем производу повећано је са 34 одсто на 51 одсто, а покривеност увоза извозом повећана је са 67 одсто на 84 одсто.
Према њеним ријечима, извоз наше робе и услуга задржао је снажну динамику и у 2019. упркос успоравању глобалне тражње, чак је, уз раст по стопи од 10,5 одсто у 2019, убрзао раст у односу на 2018, када је износио 9,6 одсто.
Гувернерка је нагласила да су само у последње двије године инвестиције опредијелиле три четвртине раста. По том основу, учешће фиксних инвестиција у бруто домаћем производу од 2015. до 2019. повећано је са 17,5 одсто на 24 одсто. Ове године НБС очекује даљи раст њиховог учешћа на 24,5 одсто.
Jан Кес Мартијн, шеф мисије ММФ-а у Србији, задовољан је реформама које је српска влада спровела, али према његовим речима, потребна је много већа стопа раста БДП-а, која је у Србији по глави становника нижа него у земљама чланицама Европске уније.
– Приоритет је да се одржи фискална дисциплина. Србија је доста урадила и успјела је заиста да одржи здравим своје јавне финансије. Тај фискални простор је боље искористити за инвестиције него за потрошњу – сматра Мартијн.
Један од кључних изазова, по његовом мишљењу, јесте демографија. Ова тема провијава код већине говорника на Копаоник бизнис форуму. Он је навео да је 420.000 људи емигрирало из Србије између 2008. и 2017. године и да очекује да ће се то погоршавати када се Србија прикључи ЕУ, као што је био случај с Румунијом и Хрватском.
Инфраструктура је последњих година побољшана, али још има простора за њено унапређење.
– Морамо да видимо да ли у буџету има простора за велике инвестиције. Потребно је повећати механизам управљања и контроле пројеката да би се за уложени новац добила права вриједност – нагласио је представник ММФ-а.
Према његовим ријечима, сива економија и даље има велики удео у бруто друштвеном производу у односу на просјек Европске уније. Тај удио је износио 25 одсто између 2015. и 2017. године, сада је пао, али је и даље висок.
Извор: Политика
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Malecki, ne trabunjaj po ciframa, i ne deklamuj frazetine o povecanju penzija, plata itd. Ta prica je jalova, jer paralelno rastu cijene svih proizvoda i usluga, i ta matematika je mozda jedino u tvojoj glavi u plusu, zato lagano uci da pricas istinu jer ovakvih lazavija smo svi siti!
EU = Sarena Laza, prosecna penzija = meso i kupus prosek sarma, mladi masvno odlaze, njive,dobre banke i sve sto valja se rasprodaje. U CG „kupovali Rusi“ u Srbiji „braca iz Emirata“.Vlade se menjaju, iste price se vrte. Za promenu; 5 strateskih ciljeva oko kojih svi da se okupe
1, Teritorija
2, Narod
3, Vera
4, Obrazovanje
5, Pravna drzava
Koliko ce dozivjeti te nove penzije? Koliko ce ih biti zivo da iskoriste valjano te pare, a da ih ne daju na ljekove? Koliko gradjana ima pravo na penziju?
Зоран живковић крајем октобра 2000-е године: Србија најкасније улази у ЕУ 2004-е године.
Јесте, економија цвета – нарочито у даљој будућности – а све што може да оде одлази, и све што може да се прода продаје се. Ово ни напредни петогодишњак не би прогутао.
Mali ne budali , reci ti nama kolika ce penzija biti do kraja ove godine? A za penziju 2025 ne brinem, ne znam ni dal cu je doziveti. Neka udji mi-izadji mi prognoza pa jos orocena na 5 godina unapred… Tja..ovi misle jos najmanje 5 god. da vladaju. A od cega penzioneri da zive do 2025-e?
Nemate odgovor na to pitanje? Nas odgovor sns-u sledi na predstojecim izborima. Daj boze da penzije 2025 odredjuje neko drugi a ne sns. A ti mali do 2025 da legitimno doktoriras a ne na puskice,plagijate i prevare kao sto si do sada radio.