Синђелићев „други државни удар“

Пише: Др Момчило Д. Пејовић

О „државном удару“, прије свега „на Господара“ па тек онда на обновљену, независну, најстарију еколошку, (проев)ропску, НАТО-вску, ДПС-овско вертикалну и пра(н)ву, небеско плаву државу, из октобра 2016. године, у Црној Гори до данашњега дана написано је на десетине и десетине текстова, а током судскога процеса у предмету Кс. бр. 14/2017 пред Вишим судом у Подгорици, који траје већ више од годину и по дана, прикупљено је неколико десетина ’иљада страница што доказ(а)ног а што монтираног материјала, а можете (ли) замислити да још није снимљен барем један филм!

Каква траги-комедија за црногорску независну позоришно-филмску кинематографију, а посебно за њене зреле, одане и доказ(а)не ДПС сценаристе и режисере. Није ваљда да чекају миг или наредбу од Господара и(ли) Специјалног државног тужиоца да се и то уради с мјеста и под ’итно, па како год испане само не налик „државном удару“!

Мада није све (про)нађено нити су пушке из језера (из)вађене, материјала не може да фали ни сценаристи нити режисеру. А паре се лако могу наћи, јер их је претекло од (про)палог покушаја, на вријеме (от)кривеног или лично (при)јављеног, приликом хапшења појединаца и заплијене скривеног оружја, муниције и маскирних униформи са гас маскама, све одрађено од „одреда за специјалне намјене“, (у)редно по неколика пута (пре)бројено и новчанице (с)паковане у велику „куфијерту“ под мохуром Вишега суда у Подгорици, па замандаљено заједно са „накитом“ у неку велику касу смјештену у подруму тога суда.

Три или четири текста сам објавио на тему „државног удара“ и „суђења вијека“ па Вас нећу, поштовани читаоци, тиме оптерећивати а немам Ви ништа ново ни рећи, сем да остајем при свему ономе што сам претходно написао. Само бих додао да је у цијелом „државном удару“ прије свега ријеч о нечијем јалово осмишљеном „држа(в)ном (у)дару“ зарад оних на власти и надасве интереса њиховога „владара и Господара“ да остане на власти до старосне пензије, ако му кад на ум дође па се некако накани и пошто позавршава неке своје бизнис „заборављене“ фирме и работе!

Тако ми те његове „демократске владавине“, која се за ове скоро три деценије може (по)фалити само бројним аферама, великим државним спољњим дуговањима, пљачкашком транзицијом и ваучеризацијом, у социјалном смислу већински осиромашеним становништвом и државним ударом без оружја, а од стране десетак особа које нијесу кадри физички претрчати сто метара за два до три минута.

Да ли је случајност у питању или нечија намјера да се баш ових дана дешава „д(р)уги држав(н)и (у)дар“, који је опет монтиран односно „припреман“ изван граница (проев)ропске Црне Горе било то у некој сеоској кафаници или неком „Happy“ тв друштванцу са водитељем више као забављачем и провокатором па се „војводи Синђелићу“ опет отргло контроли да рече оно што се сада не смије рећи „да није било државног удара и (…) да је све измишљена прича“, а све у циљу да се спасу притворене особе, које већ више од двије године чаме у затвору у Спужу чекајући пресуду Вишега суда у Подгорици.

Гле случајности, прије нешто више од два вијека или тачније речено два мјесеца је прије него ће се испуните 210 година од када је био „Бој на Чегру“ када је неустрашиви и храбри војвода Стеван Синђелић прије него је погинуо, са намјером, схватајући опасност од бројно надмоћнијег непријатеља, пуцао из своје кубуре у бурад са барутом у свом шанцу када су га Турци опколили са свију страна, а он им био на дохват њихових исуканих јатагана.

Данас један Саша (или) Александар Синђелић покушава или са намјером „пуца без оружја“ и чини „други држав(н)и (на) (у)дар“ којим би спасио заточене Србе осумњичене за „државни удар“ из октобра 2016. године у Црној Гори, негирајући све оно што је некада говорио као „свједок сарадник“ приликом саслушања у Вишем суду у Подгорици!?

Наравно, нема ту никакве храбрости нити примисли о чину који би могао имати додирних тачака са славним војводом Стеваном Синђелићем на Чегру. Међутим, стоји чињеница да је само случајност што су њих двојица само презимењаци, од којих је Стеван Синђелић на бојноме пољу добио војводску титулу и храбро погинуо бранећи свој народ, Србију и српство од турског освајача, а други је стекао војводску титулу на дар од оних који сједећи „војују“ за „српски народ“!

Ипак, оно што је ових дана изјавио Саша (или) Александар Синђелић је „прав(н)и пуцањ“, мада без оружја који се десио у некој кафаници или „Happy тв студију“ и има извјесног значаја, макар као покајничка улога за све оно што је било од његове стране стављано на терет осумњиченима у првом „државном удару“, без обзира на пресуду коју буде донио Виши суд у Подгорици у предмету Кс. бр. 14/2017.

Негирајућа изјава, коју је ових дана марта мјесеца 2019. године дао за почињени „државни удар“ из октобра мјесеца 2016. године, је salto mortale не само за Сашу (или) Александра Синђелића, као особе која је јавно преко медија демантовала све оно што је изрекла у својству „свједока (са)радника“ у Вишем суду у Подгорици током саслушања и одговора које смо имали прилику чути током испитивања, него и за Специјалног државног тужиоца и уједно судију Вишег суда у Подгорици. Сасвим је без значаја шта ће у завршној ријечи бити од стране одбране или каква ће бити „пресуда“ изречена, а коју ће данас или ових дана донијети судија Вишега суда у Подгорици!

Изјава Саше (или) Александра Синђелића од марта мјесеца 2019 године, дата или пренијета преко електронских или штампаних медија, је управо „д(р)уги држав(н)и (у)дар“ од стране оних који су судјеловали у првом „државном удару“ из октобра мјесеца 2016. године. Да ли би мартовска изјава могла бити „прав(н)и држав(н)и (у)дар“ који ће имати за посљедицу (и) нечији „мождани удар“, а за осумњичене ослобађајућу пресуду у крајњем случају? А можда је ријеч о „д(р)угом држа(в)ном (у)дару“ ради спашавања оних других који су дубоко инволвирани у цијели случај свакако са још неком намјером? Да ли ће мартовском изјавом свједока сарадника бити окончана судска фарса за „државни удар“ из октобра 2016. године или ће се све ставити „ad acta“ до неког новог „свједока сарадника“ и из језера извађеног доказ(а)ног материјала?

У данашњој НАТО-вској (проев)ропској Црној Гори чудна дешавања су сасвим нормална појава и прије би могло бити изненађење да се слично нешто опет не деси, а све у интересу њеног „пуног демократског и (п)равног капацитета“! Задржавам право на завршну ријеч!?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: