Симулације и симулакруми

„Понављање је мајка знања“, каже древна максима, коју чини се предано слиједи локална власт у Даниловграду, будући да се у плановима јавних набавки и инвестиционим „подухватима“ ове општине из године у годину понављају исте ставке и исти пројекти (уређење обале ријеке Зете, адаптација Дома културе, реконструкција и адаптација старе зграде Апотеке, итд.).

Ова бесомучна репетиција истих „развојних пројеката“, који неким чудом никако да буду реализовани, указује дакако на добре преписивачке сколоности локалне власти и, зашто не рећи, на њену постојану жељу да научи и упамти једном записано. Но понављање, у овом случају, извјесно не води знању.

Заправо, да не будемо неправедни, има ту неког квази знања и покушаја манипулације, јер се „вјечним понављањем истог“, макар то звучало некреативно и немаштовито, фингирају поједине ставке у буџету, ствара привид да локална власт нешто ради, те да се средства пореских обвезника улажу и троше у јавне сврхе.

Ова фиктивна стварност Даниловграда, препуна неиспуњених обећања и скупо плаћених пројеката који углавном опстају само на папиру, посебно заживи у тзв. изборним годинама када се виртуелне инвестиције и симулација развоја презентују као реалитет у који, како кажу локални челници, „не вјерују само недобронамјерни.“ Ризикујући да будем сврстан у групу „недбронамјерних,“ дакле оних који више вјерују сопственим очима, него опсенарским визијама ДПС-а, споменућу још једну уобичајену навику општинског руководства која очигледно изражава неписани закон партије на власти: подмири најприје сопствене потребе, па потом мисли о свему осталом!

Тако је, упркос кредитном задужењу „најуспјешније“ општине од 2.5 милиона еура, локална власт галантно себи и ове године опредијелила: за гориво 48 хиљада еура, за службена путовања 12.150 хиљада еура, за репрезентацију (иће и пиће) 15.660 хиљада еура, за комуникационе услуге (телефон и остало) чак 31.170 хиљада еура, и тако редом.

Да општинско руководство није склоно штедњи показује и мегаломанска ставка у буџету од готово милион и триста хиљада еура за локалну инфраструктуру која, рачунајући досадашњу опробану традицију, подразумијева да се по оронулим даниловградским стаништима, грађевинама и путевима, и ове године размиле локални емисари ДПС-а нудећи наш новац (новац од кредита који ћемо сами враћати) за наше гласове на предстојећим изборима.

Властољубље, удвориштво, комформизам и хедонизам, те „дивне карактерне особине“ ДПС јуришника, досежу у граду на обали Зете свој крешендо, такорећи, своју екстатичку елеганцију и пуноћу.

Укривати се и говорити да смо за заједницу урадили оно што нисмо, симулирати и претварати се да имамо оно што немамо, јесу темељни постулати општинске економске политике у којој лични интереси одређују локалне „правце развоја.“

Бодријаровски речено, живимо у једном симулакруму града у којем се свеопште осиромашење, уништена предузећа и незапосленост приказују као примјери благостања и успјеха и гдје се пројектована, имагинарна ДПС слика развоја мора уважити као оригинал, као истински реалитет, уколико хоћемо да будемо прихваћени као „добронамјерни.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: