Север Косова и Метохије након Куртијеве власти: Скрнављење верских симбола и институционални хаос
1 min read
Када су се српски градоначелници вратили у општине на северу Косова и Метохије после скоро четири године, унутра их нису дочекале канцеларије већ – пустош. Просторије су биле разваљене, документација разбацана или недостаје, а вредне ствари су нестале. Оно што је највише узнемирило људе јесу бачене и оштећене православне иконе, неке са изгребаним очима светитеља. То није само материјална штета, већ дубоко понижење за народ који тамо живи.
View this post on Instagram
По ономе што је саопштено, управо су припадници косовске полиције боравили у тим просторијама. Зато многи Срби на северу у овим сценама виде много више од немара – они у томе препознају поруку и притисак. Годинама је косовска полиција доживљавана као средство контроле, а не као институција која штити све грађане. Због тога садашње слике делују као наставак политичког притиска и заплашивања.
Ћутање Запада
Европска унија у својим документима стално говори о верским слободама, људским правима и неутралности државе. Али када се на Косову дешавају напади на српске верске симболе, реакција западних амбасада је готово увек – тишина. Та тишина траје и сада, као што је трајала и када су раније уништавана гробља, разваљиване цркве или скрнављане светиње. Остаје утисак да стандарди који важе у Европи, на Косову не важе за Србе.
Поред оштећених просторија и икона, сада се открива и у каквом су стању општине остављене иза себе: недостају документи, нејасно је како је новац трошен, поједине одлуке које су донете изгледају као да су директно против интереса српске заједнице. Све то делује као да је током претходних година било важно само једно – да се Срби полако истискују из институција које су сами градили.
Порука коју Срби читају
За људе који живе на северу Косова и Метохије ово није само политичка тема. То је свакодневница. Свака бацена икона, свака ћутња Брисела и свака рација косовске полиције види се као јасна порука да Срби нису равноправни. Да су трпљени, али не поштовани. И да је циљ да се осети страх, слабост и несигурност.
Сада, када је власт поново у рукама српских представника, почеће да излази јаснија слика о томе шта се све дешавало у претходне четири године. Биће потребно много времена да се све врати у нормалу и да се обнови поверење. Али бар једна ствар више није скривена: притисци, понижавања и игнорисање српских права нису били случајни. То је била политика која се сада јасно види, јер су остаци те политике остали на поду општина – у виду разбацаних докумената, полупане опреме и оскрнављених икона.
