Сергеј Јесењин о Србима
1 min read
Сергеј Јесењин
Сергеј Јесењин један је од најзначајнијих руских пjесника између два свjетска рата. Уживао је велику популарност, нарочито код младих читалаца, у Русији и у свијету. Био је пjесник природе, снажних осjећања и страсти.
Јесењин важи за једног од најбољих и уједно најомиљенијих пjесника Русије. Због поријекла са села, он је себе сматрао „пјесником села“, и у многим својим дјелима бавио се животом на селу.
Најпознатија дјела су му роман у стиховима „Ана Сњегина“, „Песма о керуши“, „Исповест мaнгупа“, „Качаловљевом псу“ и поема „Црни човек“
Овако је Јесењин говорио о Србији:
У свом сонету „Греция“ Јесењин слави Србију, а Грчку кори због пасивности и двоумљења. Учинио је то као будући војник на руском фронту Првог светског рата. Позван у војску у Петрограду, 25. марта 1916, упућен је у Царско Село и распоређен у посаду санитетског воза број 143.
Настанак сонета „Грчка“ подстицало је и писање руских новина, почетком 1915, о неслози Грка да ступе у рат: једни су за сарадњу са Немцима, други наклоњени Антанти. У свом сонету у московском часопису („Огниво, 1915), Јесењин је, за подстрек Грцима, поменуо славне из њихове древне историје – јунаке Тројанског рата и Хомерове „Илијаде“. А у последњој строфи, упутио је Грчкој јарке ријечи охрабрења: „Бритак мач извуци. Буди сестра српска“:
Греция
Могучий Ахиллес громил твердыни Трои.
Блистательный Патрокл сраженный умирал.
А Гектор меч о траву вытирал
И сыпал на врага цветущие левкои.
Над прахом горестно слетались с плачем сои,
И лунный серп сеть туник прорывал.
Усталый Ахиллес на землю припадал,
Он нес убитого в родимые покои.
