Seoske sokolske čete Sokolskog društva Subotica

Piše: Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Sokolsko društvo Subotica početkom tridesetih godina 20. veka radilo je na osnivanju seoskih sokolskih četa u okolini Subotice. U četama je velika pažnja bila posvećena prosvetnom radu. Taj rad se delio na nacionalni rad na prosvećivanju sela kao i na obuci u modernom obrađivanju zemljišta i održavanju higijene u selu.

Odbor za sokolske čete u saradnji sa učiteljima osnovao je 8 seoskih četa. Rad seoskih četa obuhvatao je sve grane narodnog, prosvetnog, zdravstvenog i privrednog života. Do 1935. održano je 58 predavanja. Većina predavanja bila je iz oblasti prosvete, a 6 predavanja održano je iz poljoprivrede, s praktičnim i stručnim uputstvima. Posredovanjem Sokolskog društva Subotica preko župe, Kraljevska banska uprava u Novom Sadu darovala je četama 500 komada sadnica breskvi i oko 80.000 jabuka. Na molbu sokolskog društva banska uprava naredila je upravi svog rasadnika na Paliću da sa svojim stručnim osobljem u 10 praktičnih predavanja na terenu pouči članove četa u sađenju, kalemljenju i oplemenjivanju divljih sadnica.

Četa Bikovo osnovana je 1930. Prvi starešina bio je Veca Tonković, a učitelj Ivan Turato, rodom iz Omišlja, bio je načelnik-tajnik-prosvetar čete. Četa je imala 57 članova i knjižnicu sa 60 knjiga. Primala je „Sokolski glasnik“, „Sokolsku prosvetu”, „Sokolsko selo”, „Novosti”.

Četa Tavankut I – Centrala osnovana 1931. imala je 47 članova. Primala je „Sokolski glasnik“, „Sokolsko selo” i „Vojnički vesnik”. Četa je do 1935. učestvovala na 12 sokolskih priredbi. Četa Tavankut II – Zlatni kraj osnovana je 1930. Imala je 68 članova. Vežbali su dva puta nedeljno. Biblioteka čete imala je 40 knjiga. Primala je „Sokolski glasnik“, „Sokolsku prosvetu”, „Sokolsko selo” i „Vojnički vesnik”. Do 1935. učestvovala je na 10 sokolskih priredbi. Četa Tavankut III – Sv. Ana osnovana je 1931. Četa je do 1935. učestvovala na 12 sokolskih priredbi. Imala je 47 članova. Primala je „Sokolski glasnik“, „Prosvetu”, „Sokolsko selo” i „Vojni vesnik”. Imala je knjižnicu od 20 knjiga. Na utakmicama za sokolske čete dobila srebrni venac od Sokolskog društva Subotica. Sokoli iz Subotice priredili su javan čas uz učešće članova svih seoskih četa.

Sokolska četa Staro Ljutovo osnovana je 1932. Imala je 42 člana, na utakmicama postigla je drugo mesto. Primala je „Sokolski glasnik“, i „Sokolsko selo”. Četa Mali Bajmok osnovana je 17. marta 1934. Imala je 94 člana. Primala je „Sokolski glasnik“ i „Sokolsko selo”. Četa Mali Beograd osnovana je 1930. Imala je 63 člana. Nije imala svoju knjižnicu, ali je koristila Narodnu čitaonicu u selu.

Četa Tavankut IV – Vuković kraj imala je 70 članova. Osnovana je 9. decembra 1934. na inicijativu mesnog učitelja Ivana Mutibarića. (1) Na osnivačkoj skupštini iz Sokolskog društva Subotica bili su prisutni Ante Tadić, starešina društva i član uprave Lajčo Pozderović. Kao gosti prisustvovali su Većeslav Omahen i Antun Prčić iz seoske čete Tavankut II sa više članova uprave i vežbača. Skupština je održana u osnovnoj školi „Aleksa Šantić”. Bilo je prisutno oko 120 lica. Osnivačku skupštinu otvorio je Ivan Mutibarić. Govorio je o Sokolstvu, a naročito o potrebi osnivanja sokolske čete u tom kraju. Za privremenog predsednika zbora izabran je Lazo Ivković, a za privremenog zapisničara Lajčo Pozderović. Zatim je govorio starešina Sokolskog društva Subotica, Ante Tadić. U svom govoru istakao je potrebu osnivanja sokolskih četa, i značaj nacionalnog rada u njima, posebno ako su udaljena dva kilometra od granice. Zatim je govorio o osnivaču sokolstva dr Miroslavu Tiršu. Pri pomenu kralja Aleksandra cela skupština je ustala i klicala: „Slava Mu!”. Svi prisutni su se upisali u četu. U Upravi čete bili su izabrani: starešina Lazo Ivković; zamenik starešine Albe Pokorić; tajnik-prosvetar-načelnik Ivan Mutibarić i blagajnik Ive Vuković. Revizori su bili Antun Poljaković i Mate Matić. Na kraju skupštine deca, članovi čete izveli su vežbu: „Neka živi Jugoslavija” od Jegera. (2)

Članovi seoskih četa učestvovali su na pokrajinskim sletovima u Sarajevu i Zagrebu 1934. kao i na proslavi tridesetogodišnjice Karlovačkog sokola 1934. i drugim sokolskim priredbama. Prosvetni odbor Sokolskog društva Subotica organizovao je idejnu i prosvetnu školu. U idejnoj školi predavano je o istoriji češkog i jugoslovenskog sokolstva, o ideologiji Sokolstva, o velikim ličnostima Sokolstva i organizaciji Saveza SKJ. Idejna škola bila je organizovana za nove članove sokola, a prosvetna za celokupno članstvo, naraštaj, đake i zanatlije. U prosvetnoj školi predavano je o Istri, o sokolskoj štampi, o prvoj pomoći, … .(3)

Dimitrije Prica pisao je o dobrovoljčkim naseljima na južnoj periferiji atara grada Subotice, u neposrednoj blizini Bačke Topole. Istakao je u knjižici „Sokolsko delovanje u Subotici”: „… bele kućice pokrivene crvenim srepom naših kolonista, grupisane na plodnom zemljištu nekadašnjih moćnih spahiluka u tri kolonije: Mali Beograd, Karađorđevo i Kočićevo.”

Prva etapa podizanja kolonija bila je završena. Svaki kolonista imao je podignutu kuću i najpotrebnije prostorije. Ispred kuća bio je s jedne i sa druge strane širokih ulica zasađen drvored. Dve nedaće koje su mučile koloniste bile su: 15 godina čekanja da im parče dodeljene zemlje pređe u njihovo vlasništvo i drugo da 8 jutara zemlje nije bilo dovoljno za izdržavanje porodica sa brojnom decom.

U koloniji Mali Beograd bilo je naseljeno 60 porodica dobrovoljaca – Ličana. Imali su školu sa kupatilom, prostranim školskim dvorištem, poljskom učionicom i parkom u kome je trebalo podići crkvu, za koju je iz kolonozacionog fonda odobren kredit od 100.000 dinara. Skoro svi naseljenici bili su članovi čitaonice i tu im je bio svakodnevni sastanak. Sokolska četa brojala je 44 člana. Osnovana je Nabavljačko-potrošačka zadruga, a trebala je biti osnovana zadruga za poljoprivredni kredit.

U koloniji Karađorđevo bilo je oko 180 porodica od koji su 80% bili Ličani, a ostalo bosanski Krajišnici. Imali su školu sa kupatilom. Pod krovom je bila školska zgrada na sprat, koja je dominirala u okolini. Imali su narodnu čitaonicu sa 36 članova i sokolsku četu sa 75 članova. Bila je osnovana Nabavljačko-potrošačka zadruga. Ove dve kolonije imale su zajedničku Agrarnu zajednicu koja je brojala 230 članova. U ove dve kolonije pohađalo je osnovnu školu 250 đaka.

Kolonija Kočićevo nalazila se na posedu I. Lelbaha. U njoj je bilo naseljeno 30 porodica iz Kočićeve Krajine. Pošto nije imala svoju školu deca su morala da prelaze 8 kilometara do škole u Bačkoj Topoli. Dimitrije Prica je istakao: „Sve tri kolonije izgrađene su naporima samih kolonista, uz neznatnu pripomoć države. Blagodareći izdrživosti, otpornosti naših kolonista prebrođene su mnoge nevolje i iskušenja, te su danas kolonije sa salašima naše braće Bunjevaca u ovom kraju najtvrđi naš nacionalni bedem.” (4)

Sokolsko društvo u Subotici proslavilo je 8. juna 1939. svečano dvadesetogodišnjicu svog osnivanja. Na proslavu su došli delegati svih nacionalnih i kulturnih udruženja iz Vojvodine, i veliki broj sokola iz svih okolnih društava. Prisustvovali su divizijski general Ilija Brašić, podban Dunavske banovine Dragoljub Drinčić, predsednik subotičke opštine Lipozemčić, izaslanik Saveza Sokola dr. ing. Kosta Petrović, starešina župe Novi Sad dr Ignjat Pavlas itd. Kao gost prisustvovao je proslavi prvi načelnik subotičkog sokola od pre 20 godina, artiljerijski pukovnik Dimitrije Pavlović.

Proslava je počela 7. juna 1939. u veče svečanom sokolskom akademijom u amfiteatru Narodnog doma kralja Aleksandra. Na akademiji su sem sokola iz Subotice učestvovala i sokolska društva Horgoš, Senta, Bačka Topola, Novi Sad i Mali Bajmok. Svečanost je nastavljena 8. juna 1939. sokolskim zborom na sokolskom stadionu. Tom prilikom predati su prelazni darovi najboljem naraštajcu za 1939, Rudiću i najboljoj naraštajki, Ivanki Petrović. Nakon zbora formirana je svečana povorka koja je prošla glavnim gradskim ulicama, srdačno pozdravljena od stanovništva, a zatim je pred Narodnim domom izvršen defile i pozdrav. Masu je pozdravio starešina društva Subotica Lazar Tešić, prikazavši usvom govoru razvoj sokolstva u Subotici i uspehe koje je sokolstvo postiglo na nacionalno prosvetnom i socijalnom području. Istakao je da u Subotici postoji Sokolsko društvo Matica i Sokolsko društvo I, a osnovane su seoske čete u Malom Bajmoku, Bikovu, Tavankutu… Naglasio je da će subotički sokoli ostati i nadalje na straži na severnoj granici otadžbine. Posle njega govorio je dr Ignjat Pavlas, istakavši da će sokoli radije umreti u slobodi za slobodu, nego da budu robovi tuđina. Posle podne održane su javne vežbe na sokolskom stadionu. U veče održano je narodno veselje. (5)

Napomene:

1.M. Čičovački, „Rad naših sokolskih četa”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 18. januara 1935, br. 4, str. 4;

2.M.Č. „Nova Sokolska četa u Tavankutu IV”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1. januara 1935, br.1, str. 5;

3.M. Čičovački, „Rad naših sokolskih četa”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 18. januara 1935, br. 4, str. 4; M.Č.„Rad prosvetnog odbora”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1. januara 1935, br.1, str. 5;

4.Dimitrije Prica, „Naše kolonije”, „Sokolsko delovanje u Subotici”, Subotica 1936, str. 72, 73, 74;

5.„Sokolsko slavlje u Subotici”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 16. juna 1939, br. 24, str. 5.