Насловна Издвојено Селаковић & COM

Селаковић & COM

3
ПОДИЈЕЛИ

И, како то обично бива код нас („по неком неписаном правилу“), сваки други празноглавац и празнословац, једва ишчека владичину ријеч дочекати на нож, па ће овог пута – пази сад! – Панчић Теофил стати у одбрану Вучићеве политике очувања Косова, а тип чије смо име накратко позајмили и украсно окачили о наслов, оштро ће пробулазнити нешто о митрополитовом православљу, богослужењу које није друго до „врачање“, управо оно које је остало на стадијуму паганизма. Укратко: један дио знавичне Сербије (и добар дио круга двојке), овог пута заиста не могу а не признати да бегиш ничим крив више не може КиМ теглити на грбачи… Еј, бре, Сербија је сада велеград који мора пратити и поштовати проевропски тренд, или неће бити велеград, па бирај сад.

Ето, и Баки у своје суботње писаније нешто у фазону туц-муц о враџбинама и митрополитовом речнику, о томе како Владика увијек успјешно „закува“ ствари, итд, што само од себе казује да се екипа одједном брже-боље окупила, и сада свако са своје стране као по обичају дијели лекције – шта је то политика а, шта, пак, Богу служење; да ли нас Јеванђељска Ријеч кошта свега, па и напретка чија правила никако да већ једном усвоји овај паланачки менталитет. Знате ту стори: у нас све наопако, и никад као у бијелом (бољем) свијету, модерно и отресито, напредно и како ваља и требује.

Митрополитова ријеч, прије свега, служи Косову. У служби је и очувању Косова. То је косовска ријеч. Ријеч која се рађа на Косову да би до потоњих времена била обучена у трагичну косовску мисију. Ријеч је о његошевској драми и висини задатка коју је као изабрани међу владикама оставио у аманет својим црнорисцима – да кад год и о чему већ говорили, увијек већ на памети имају Косово. Да се Косово никад и нипошто не смије заборавити, учио нас је Патријарх Павле. Да су, ипак, најређи међу нама дорасли том подвигу, учи нас она изванпојавна Свјетлост.

Свакако, то не могу разумјети посткомунисти, колумнисти и тобожњи постмодернисти… Не може ту живи драму осјетити Т. Панчић, или – биће без историје! Дабоме, то зрно искре није уписано у кôду Баса и Бакија, другоразредних дрекала који по поруџбини штанцују некакве бестселере, и то да им је много. Косовска ријеч је наше трајно и цјеловито биће и укупна меморија, и отуд је само по себи разумљиво што то никако не разумије један Н. Селаковић, тај фикус у Вучићевом кабинету. Међутим, ни моја маленкост није позвана да се овдје бави том расјецајућом вертикалом која је била и остала цивилизацијски праг.

(Ацу Србина још нису прогласили за Светог, иако је недавно добио титулу Лав, али, остаје питање кад ће од бога нам послати AV, устоличити се као – Првосрбин!)

3 КОМЕНТАРИ

  1. 19
    0

    Ljudi chesto diskusiju o KIM svode na nekakve prazne rechi. Stvari se banalizuju. Druga vrlo popularna tehnika „MZ“ je da stvari ZAMUTE.

    Kao probjem je jedan jedini chovek, naravno zao covek. Nije problem srpski narod. Srbski narod je divan narod. Tu ima samo jedan mali problem: Miloshevic. Sad nema vise Milosevica. Paa ostalo je tu josh par losih ljudi: naprimer Mitropolit Amfilohije. Isto je i u Rusiji: Narod Rusije je fantastican, samo je problem jedan chovek – Putin. Putin intervenishe u US izbore. Putin organizovao drzavni udar u CG, hteo da svrgne neumornog borca za demokratske vrednosti Mila Lopova….

    Sad imate slucaj Mitropolita Amfilohija. Sva diskusija se prenosi na to da li je on izgovorio svako slovo, kako treba, da li je preterao, da li je trebalo da bude diplomata, ovo ono… Kao Mitropolit im napao Vuchka (koga je Bog poslao nama Srbima, kako rece Vladika Irinej i ne povrati posle toga). Kaze onaj dripac, poltronchina, kako neko ovde lepo reche – Mitropolit se bavi „vradzbinama“. To su strashne stvari. Ako Mitropolit istraje u svom odnosu prema KIM, koji ima ceo svoj zivot – treba ga kad tad proglasiti za pravoslavnog sveca.

    Medjutim za mene nisu uopste bitni pojedinci. Pojedincima lako mozete da prishijete nekakav „drzavni udar“ (DF), nekakvu „saradnju sa Rusijom“ (Tramp & DF). Pojedince je relativno lako skrajnuti/ uceniti-iznajmiti-ucutkati.

    Posle 5 oktobra bilo je zabranjeno reci da je KIM OTET. Kim je bio „izgubljen“, pa je kasnije postao „davno izgubljen, zavrshena prica, nikad nepovrativ, nemoguca misija, pa Gordijev chvor, pa je sad kamen oko Vuchkovog vrata, mit… itd“.

    Za mene sve to nema nikakve veze ni sa Mitropolitom, ni sa US, ni sa Albanijom, ni sa Vuchkom, Djindjicem, Drashkovicem, poltroncino Selakovicem ili bilo kojim Lobistom, ili Diktatorom Lopovom. Za mene se ovde radi o prostom PITANJU MORALA, LJUDSKOG DOSTOJANSTVA (Da li ces biti ucenjena-iznajmljena kurva?), KAKO ZELIMO DA ZIVIMO U DECENIJAMA KOJE DOLAZE?

    Da li zelite da zivite u Svetu u kome SILA BOGA NE MOLI? U kome treba da na silu, protiv volje bombardovanog naroda, da bi vas NATO shtitio od sanog NATO-a? Da li je tvoj Svet, navodno Svet blagostanja-prosperiteta u kome se ZAKONSKI POTPISIVANJEM MEDJUDRZAVNOG UGOVORA POD PISHTOLJOM NA CHELU – LEGALIZUJE OTIMANJE 22% TVOJE ZEMLJE? Kako je moguce ziveti u takvoj „slobodi“ sa takvim ponizenjima?

    Iz takve Srbije treba svi normalni ljudi da se isele, da pobegnu sto dalje, glavom bez obzira, da pobegnu u isti taj nasilnichki Zapad, gde ce moci da zive kao ljudi, da ih niko ne ponizava.

  2. 16
    1

    Запада кучић – сербски владар Вучић прије јавне предаје (или продаје) Косова покушава ставити под контролу СПЦ. Но наишао је на побуну нашег Митрополита Амфилохија који је видећи да се патријарх Иринеј колеба јавно иступио са бојазни да се спрема издаја не само Косова већ и Србије. Јер Србија без Косова није Србија.
    Вучић и његови евроатлански партнери су побијеснили. Много су уложили у склањању Томе Николића да би Вучић са позиције предсједника Србије (постављњем за премијера послушнице Брнабићке), дочепао сву власт у своје алаве рука.
    Видјећемо шта ће сјутра Вућић рећи. Судећи по Иринејовој изјави да нема подјела у СПЦ Вучко је подвио реп, али ће то увити у обланде уздржаности због државничке одговорности.
    Митрополите наш, ево нас сјутра вече у 19 часова у Храму христивог васкрсења у Подгорици да поздравимо Вашу храброст и посвећаност Космету присуством промоцији Ваше књиге и приказивању филма чија је заједничка нит Косово и Матохија.

  3. 0
    0

    Podrška za Mitropolita i Mitropoliju Crnogorsko primorsku.

    ovi idolopoklonici selaković, đurić, i ostali, nisu ni bili rođeni kada je Mitropolit Amfilohije govorio o Kosmetu. Nisu mu dostojni ni do stopala.

    a selaković je klasičan farisej, na Božić pali Badnjak, priča o brizi za srbima u okruženju, a dan posle toga one najsramnije izjave o Mitropolitu. iako živim u srbistanu a porijeklom sam iz Župe Nikšićke, nijedan bošnjak, odža , musliman ili katolik nije oklevetao Mitropolita Amfilohija. ali zato jedan seljačić iz čajetine ili odakle je već srbijanac selaković uzeo na zub Mitropolita. a smećaru jedan, fukaro i nesoju.

    neka je vječna Crna Gora, neka je vječan amanet Kosmetu, Kosmet je srce Crne Gore…onamo namo brda ona….Prizren i Metohija deo su Crne Gore. za vazda.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here