Šekspir bi danas bio iznenađen popularnošću

Teško je pratiti ono što se dešava u „Šekspirovoj industriji” i znati koju od raznovrsnih produkcija vredi videti.

To nas je navelo da pokrenemo novu organizaciju koja bi privukla važne i podsticajne produkcije u mrežu proverljivih kriterijuma i kritičkog iskustva. Tako je nastala naša Evropska mreža Šekspir festivala uprkos činjenici da Šekspir nije znao reč „mreža”, kaže za „Politiku” Joana Sniežko Misterek, predsednica Evropske mreže Šekspir festivala, koja je proteklih dana boravila u Srbiji budući da je „Šekspir festival” u Čortanovcima njen član.

Zemlje koje su u ovom trenutku članice ove organizacije su Velika Britanija, Jermenija, Češka, Danska, Nemačka, Mađarska, Rumunija, Francuska, Makedonija, Srbija i Poljska. Neke od tih zemalja, po rečima naše sagovornice, posetili su čak i engleski igrači početkom 17. veka, a Šekspirove predstave su se tamo izvodile tokom njegovog života. Šekspir bi, kaže, nesumnjivo bio zadovoljan pojavom jake grupe međunarodnih promotora, ali bi istovremeno bio iznenađen da vidi svoju popularnost u današnjem svetu, s milionima kopija kritičnih izdanja svojih drama koje se pojavljuju svake godine. Dopunjene stotinama, ako ne i hiljadama, pozorišnih produkcija širom sveta.

Ova mreža je ustanovljena 2010. godine, a 2016. godine je „Šekspir festival” u Čortanovcima postao njen član.

– Naš cilj je da posetimo sve festivale koji su deo naše mreže. Sa Nikitom Milivojevićem upoznali smo se baš te 2016. godine u Gdanjsku gde je došao da predstavi svoj festival koji je tada i postao deo naše porodice. Osnovna namera jeste da posetimo, odnosno na licu mesta doživimo te festivale i uverimo se u njihov kvalitet – kaže Joana Sniežko Misterek i dodaje:

– Nameravamo da podržimo nove prevode i akademska istraživanja Šekspirovih dela i da stvorimo pravu mrežu umetničke i obrazovne razmene. Uprkos činjenici da nosimo evropsku oznaku u ime naše organizacije, otvoreni smo za uspostavljanje trajnih veza i raznih oblika saradnje s institucijama koje su „izvan mora”, kako bi to rekao Šekspir. Mi smo još uvek u ranoj fazi i čini se da je ovo samo početak većeg opsega operacija.

Naša sagovornica još naglašava da ne mogu svi festivali koji se bave Šekspirom da uđu u pomenuto članstvo, već samo oni koji imaju međunarodni značaj i karakter.

– Zato sam ovde u Čortanovcima bila impresionirana prostorom. Lepo je što su domaćini u Čortanovcima ugostili hrvatske kolege koji su došli sa svojom predstavom „Ričard Treći”. Razgovarala sam s Nikitom Milivojevićem o mogućnosti da se na ovom prostoru pored Dunava povežu narodi i kulture bivšeg jugoslovenskog prostora. Da vila „Stanković” i taj ambijent budu mesto njihovog susreta – dodaje.

Pored toga što im je važno da vide ne samo kako se dešava razmena između glumaca i publike, žele da ispitaju kako Šekspir deluje u različitim kulturama i različitim zemljama, objašnjava Joana Sniežko Misterek.

– Ovde u Čortanovcima smo imali primer da su gostovale predstave iz Turske, Irana, Gruzije, dakle iz sasvim drugačijih kultura. Zato je važno da se proveri kako se jedan evropski autor čita u drugim kulturama. Primetila sam, recimo, da su Rumuni, koji su došli iz Krajove i gledali predstavu iz Gdanjska, bili impresionirani kako poljski umetnici neke stvari primenjuju i rade. Poljske ideje su ubrzo posle toga počeli da usvajaju na svom festivalu, posebno da se uključi rad s mladima, dakle Šekspir i mladi – kaže Joana Sniežko Misterek i objašnjava u čemu je snaga Šekspirove reči da traje i danas:

– Ono što je činjenica jeste da je Šekspir univerzalan pisac, ali je zahvaljujući snazi svoje reči i dubini dotakao neke teme koje se tiču čovečanstva i danas. Smeh, podsmeh, ljubomora, težnja ka moći, to su sve teme koje su i dalje žive i aktuelne, samo je pitanje kako će koji reditelj to da scenski uobliči.

Izvor: Politika (Borka Golubović-Trebješanin)