I see dead people. Voting.

У сусрет још једним изборима, гдје су познати сви потези владајуће машинерије, са њиховим такође добро познатим малверзацијама (од куповине личних карата за минималну цијену па све до гласања људи који одавно нису међу живима), Грађански клуб Демократског фронта на својој званичној Фејсбук страници објавио је осврт на ову добро познату ситуацију у Црној Гори.

Осврт Грађанског клуба преносимо интегрално.

Док Dead Can Dance још увијек успјешно плови музичком алтернативом, у Црној Гори имамо доминантни политички мејнстрим Dead Can Vote. Резултат дугогодишњег дјеловања тог концепта је опште мртвило. У свему, а нарочито у привреди и у култури. Једино је необично живахан диктатор и његов знаменити плес обрвама.

Истина, у последње вријеме је прилично ,,лептираст“, на моменте неконтролисан и хистеричан. Мада се понекима у његовом другом реду спава и неконтролисано зијевају. Злобници би рекли да је опет ,,све“ узео за себе. А знамо да није, те да испод његовог стола увијек има понешто. Истина, прилична је гужва на тој ,,позицији“, али ,,гдје чељад нису бијесна…“

Погледајте дјецу, запитајте се да ли има наде за њих. Сигурно је да су се и ваши родитељи, прије 15, 20 или 25 година, гледајући тад вас, исто питали. И то ,,тричаво“ четврт вијека је некако протутњело у седам или осам томова ,,времена које су појели криминалци„. И још су ту, јер они ,,знау“ да ,,имау„… ,,Немау“ ни дилеме ни ,,трилеме„. Њима су ови избори борба за све. А ми, а нама?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: