Сценаристкиња „Даре“: Сурова страдања и смрти нисам могла ни да прочитам а камоли да снимим
1 min read
Дара из Јасеновца
Сценаристкиња „Даре из Јасеновца“ Наташа Дракулић, уочи свјетске тв премијере филма, каже за Спутњик да је ријеч о причи у којој је много сурових страдања и смрти које је тешко и прочитати а камоли снимити.
Интервју преносимо у цјелости:
Сурове смрти у Јасеновцу
„Много је сурових начина страдања, сурових смрти и у једном тренутку, када све то ставите на папир, схватите да ви то не можете ни да прочитате, а камоли да снимите. Највише су ме погађали начини на који су људи убијани, а тек смрти деце… то је нешто језиво“, каже Наташа Дракулић.
Узбуђена уочи телевизијске премијере, каже да се нада да ће после „Даре“ настати и други филмови на ову тему, због тога што има још много неиспричаних прича о Јасеновцу које тек треба снимити.
„Волела бих да се ради много пројеката и других филмова на ову тему. Има много неиспричаних прича о Јасеновцу, а толико година је прошло да се ништа није дешавало. То желим да се догоди после телевизијске премијере филма – да се покаже интересовање, да људи сазнају, да бисмо колективно могли да се прочистимо од свега тога што се дешавало.“
Да ли сте ви лично размишљали о томе да наставите у том правцу, да ли после „Даре“ за то имате снаге?
-Мислим да имам снаге. Постоје још неке приче везане за Јасеновац које видим већ у сликама. Ако буде прилике тиме ћу се позабавити врло радо.
Како се осећате пред премијеру која је другачија од биоскопске?
-Осећам се узбуђено, као и већина људи око мене која није имала прилику да види филм. Мислим да је тв премијера у овом тренутку најбоље решење, будући да ситуација са ковидом није прошла, још траје. Биоскопска премијера је планирана за 22. април, на годишњицу пробоја Јасеновца, и тада ћемо довести све глумце, поготово мале глумце који се највише радују црвеном тепиху. Схватили смо да треба пустити овај филм да га људи виде, поготово након свега онога што се дешавало у међувремену. Врло сам срећна и врло узбуђена што ће се то догодити.
Hvala draga gospodjo Drakulic sto ste snimili ovaj film,nije vazan Oskar,vazno je da svijet vidi strasna stradanja naseg naroda,vrijeme kada su zivi zavidjeli mrtvima,pakao na zemlji,takve zlocine svijet ne pamti,najgore u svemu sto su nasa braca u Hristu vrsila i blagosiljala takva zlodjela,katolicka crkva u prvom redu,nema tu ni h od hriscanstva,samo 70 hiljada umorene djece,jedini logor za djecu na svijetu je bio u NDH,tako da bi se stotine filmova moglo snimiti o paklu koji je nas narod prosao. Da njihove namucene duse nadju spokoj,a mucitelji svoje mjesto u paklu.