Савковић: Да ли то неко штеди на пацијентима болесним од малигних болести?!

Пише: Жељка Савковић*

На основу члана 81 Закона о социјалној и дјечјој заштити („Службени лист ЦГ“, број 27/13, Министарство рада и социјалног старања донијело је Правилник о медицинским индикацијама за остваривање права на материјално обезбјеђење, додатка за његу и помоћ, личну инвалиднину и накнаду зараде за рад са половином пуног радног времена.

Сходно овом правилнику обратићу пажњу на члан 2 – медицинске индикације за остваривање права на материјално обезбјеђење подразумијевају болести или повреде код којих период лијечења траје дуже од шест мјесеци. Члан 4, медицинске индикације за остваривање права на личну инвалиднину, став 6. – Малигне неоплазме – иноперабилне, са удаљеним метастазама, терминалне фазе 100%.

Непознаница је многим пацијентима болесним од карцинома да имају право на ову личну инвалиднину на основу своје дијагнозе. Шта ме је навело да пишем на ову тему? Емисија „Рефлектор“, од 17. октобра 2017. године на ТВ Вијестима. Прича гошће, пацијенткиње болесне од карцинома.

Прије приче ове пацијенткиње, ту је и прича пацијенткиње која је онколошки случај, за коју знам како је лијечена, како се осјећала тада, како се осјећа и сада неколико година послије дијагностиковања болести. Она је по овом закону примала ову личну инвалиднину годину дана, а потом била одбијена. Писала је жалбу Министарству рада и социјалног старања, која је одбијена. Потом, и сада је у процедури њена тужба Управном суду на основу одбијене жалбе из Министарства рада и социјалног старања.

Прича пацијенткиње болесне од карцинома у поменутој емисији, сасвим јасно описује пут пацијената болесних од карцинома. Ако неко није гледао емисију „Рефлектор“, укратко ћу испричати. Самим сазнањем да болује од карцинома и пацијент и породица су свакодневно под стресом. И када пацијент заврши са хируршким и онколошким лијечењем, слиједе мјесечне, полумјесечне, годишње контроле. Свака нова контрола нови је стрес. Да ли ће налази бити у реду? Да ли има метастаза? А шта ако буде? Нећу ја то моћи издржати! И тако стално. И када налази буду у реду, науче сви временом да функционису „нормално“, али оно АЛИ никада се не изгуби. Само ови пацијенти и њихове породице, као што рече пацијенткиња, знају колики су трошкови људи болесних од карцинома. И оно што вам могу пожељети је само да то никада не сазнате.

Никада нијесам прочитала, ни чула, да је неко покренуо ову причу. Вјероватно ни сами пацијенти суочени са својом болешћу, немају снаге да се још боре са нашим институцијама па пусте да то прође тек тако.

Питам се, ако је већ закон омогућио да ови људи имају право на ту минималну финансијску помоћ на своју болест, ко су људи који им је ускраћују? И да ли неко од људи који сједе у тим комисијама, када испред себе виде медицинску документацију, дијагнозу ових пацијената, у овом случају карцином, могу да донесу одлуку да тај пацијент нема право на ту помоћ?

Прихватам, можда ја нијесам у праву. Али зашто се онда сви боје да се не разболе од карцинома? И да, добро је рекла пацијенткиња гошћа емисије, којој се дивим, која има храбрости да сједи, отворено о томе прича, која води битке свог живота јер јој је и супруг болестан: „Нико не зна колики су то трошкови и нико то не разумије. Ми смо обиљезени људи.“ И није она то рекла без разлога. „Ја за себе казем да сам здрава“. Али зна она добро да увијек постоји оно АЛИ, само не зна кад. Ја вам вјерујем госпођо и вјерује вам свако ко је имао такав случај у својој породици. Вјерујем и да вам вјерују запослени на Клиници за онкологију.

Али очигледно то не разумију чланови комисија за додјелу ових помоћи. Како се неком може одобрити помоћ, а некоме не? Стицај околности је и то сто сам провела 30 година на Клиници за онкологију па знам доста пацијената који нијесу ни знали да имају право на ово. И зашто компликовати пут овим пацијентима? Зашто на самом почетку лијечења не рећи овим пацијентима да имају право на ту помоћ и предложити их за њу већ на првом прегледу онколога? Послије је ваљда довољно да само обнављају извјештај да су још ту међу нама.

Вјерујем да ће надлежни обратити пажњу на овај велики проблем, којег очигледно нијесу свјесни. Или можда јесу, али намјерно ускраћују помоћ овим људима.

(*Потпредсједница Радничке партије)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: