Савјети љекара: Не излазити од 11 до 17 часова
Да не би дошло до комликација дехидрације и озбиљног угрожавања здравља, љекари дају савјете и препоруке грађанима којих треба да се придржавају док трају врели дани.
Прије свега, грађани треба да избјегавају боравак током најтоплијег дијела дана, од 10 до 17 сати, али и да не раде тешке физичке послове у том период.
Током рада се препоручује прављење чешћих и краћих пауза ради освјежења.
“Редовно уносити довољне количине течности и уз себе увијек имати воду за пиће. Избјегавати алкохол, газирана и превише заслађена пића, не претјеривати са уносом кофеина. Туширати се млаком водом више пута на дан. Јести чешће, мање обилне, лагане оброке у виду поврћа, житарица и воћа. Избјегавати масну и зачињену храну, сухомеснате производе, као и слаткише”, препоручују љекари.
Температуру просторија у којима се борави треба одржавати испод 32 степени у току дана, односно 24 степена у току ноћи.
При изласку савјет је да се носе шешири широког обода и сучане наочаре, а пожељно је заштити се кремом са фактором. Доктори препоручују и да се носи свијетла, комотна одјећу од природних материјала.
“Обзиром да је одговор на излагање високим температурама индивидуалан, неке особе су осјетљивије и здравствене посљедице су код њих теже. У ту групу спадају хронични болесници, дјеца, труднице, стари људи. Праћење здравственог стања код ових особа се обавља са посебном пажњом и уз консултацију са љекарима који иначе прате њихово стање”, истичу љекари.
Суштина утицаја високе температуре на организам је повећани губитак течности и покушај организма да се заштити тако што покушава да се “хлади” помоћу ширења крвних судова на кожи Посљедица ових, у основи физиолошких процеса, јесте пад притиска као резултат губитка електролита и пад притиска због “распоређивања” крви у, сада, проширеним крвним судовима.
Чега се треба чувати:
Сунчаница настаје услијед дужег излагања непокривене главе дејству сунчевих зрака. Симптоми се развијају након шест до 12 сати од максималне изложености главе сунцу, а испољавају се у виду малаксалости, вртоглавице, јаке главобоље, мучнине, повраћања, тешког дисања, убрзаног пулса и несвјестице.
Топлотна исцрпљеност се јавља након дужег боравка у условима врућине, кад знојењем долази до значајног губитка течности и електролита, па уколико се не надокнаде наступа: исцрпљеност праћена мучнином, главобољом, вртоглавицом, дрхтавицом и грчевима, док је кожа влажна од зноја и хладна.
Топлотни удар је најозбиљнији поремећај када долази до отказивања механизама у организму који регулишу тјелесну температуру због чега тјелесна температура расте и до 40 степени Целзијуса и више. Карактеристична је црвена и сува кожа због престанка знојења чиме је блокирано одавање вишка топлоте из организма. Остали симптоми су исти као код сунчанице само јаче изражени.
“Ако су присутни симптоми који указају на топлотни удар, одмах треба позвати хитну помоћ, или особу транспортовати у најближу здравствену установу. Док се чека медицинска помоћ, особу треба премјестити на хладније мјесто и расхлађивати је хладним облогама на врату, пазуху и препонама, и прскати јој кожу хладном водом”.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
