Савјет РТЦГ: Неутемељене оцјене о нашем раду у „Нон пејперу“

Савјет Радио-телевизије Црне Горе (РТЦГ) оцијенио је да су у најновијем „Нон пејпер“ документу Европске комисије изнијете неутемељене и крајње паушалне оцјене о том тијелу и његовом раду, преноси портал РТЦГ.

У Нон пејперу је раније објављено да прелаз РТЦГ са државног медија на инстински јавни сервис још није завршен, а именовање новог Савјета у јуну 2019. године није успјело да побољша уредничку независност и професионалне стандарде Јавног сервиса.

Портал РТЦГ је саопштење пренио интегрално.

„Европске вриједности подразумијевају транспарентност, објективност, заснованост на истини, верификацију, двосмјерну комуникацију, мањак неутемељених оцјена и отвореност. Чини се да се, каткад, под њима намјерно провлачи и нешто сасвим друго. Један од таквих примјера су и неутемељене и крајње паушалне оцјене о Савјету РТЦГ и његовом раду. Посебно, јер и упркос својој отворености Савјет никада није контактиран за став, изјаву или одговор у вези са неутемељеним изјавама. Некако баш неевропски.

Савјет Радио-телевизије Црне Горе жели да упозна јавност о ставу у вези са наведеним оцјенама које су ових дана изнесене у неким међународним извјештајима али и домаћим публикацијама о Црној Гори. Документ познат као „Нон папер“ односно незванична основа за Извјештај ЕК о напретку као оцјену наводи да избор новог Савјета РТЦГ, у јуну 2019. године, није утицао на јачање независности РТЦГ као јавног медијског сервиса.

Стицање и јачање независности, пословна и професионална трансформација, уређивачка профилација и заступање интереса појединаца односно грађана и грађанки Црне Горе нису искључива надлежност Савјета. Управо то се често, намјерно или не, превиђа и заборавља. Наведено има посебну важност јер ниједна од оцјена о Савјету није креирана уз учешће или комуникацију са Савјетом. И то је већ позната пракса од раније чиме се озбиљно доводи у питање објективност, транспарентност и кредибилитет наведених оцјена. На примјеру Савјета се, управо, не задовољавају критеријуми на којима, површински, инсистирају поједини медијски посматрачи и аналитичари.

О Савјету се у јавности олако изричу судови којима се ово тијело ставља у контекст сумњи, па и отвореног оспоравања његове компетентности или спремности да своју улогу обавља у складу са оним како је пројектована у законима, другим актима и према објективном очекивању јавности. Наведено је потврђено и приликом самог кандидовања али и самог избора чланова Савјета. Тада се атаковало и на њихов персонални и професионални дигнитет тврдњама да су то “режимски људи”. Додатан проблем је што наведено прихватају, преносе и обликују и поједини медији. Остаје отворено питање да ли је такав однос медија производ неразумијевања или недобронамјерног односа према Савјету. Поред тога, и неке политичке партије су недавно изнијеле тврдњу да је “Савјет напуњен људима, чији је задатак да подупру антисрпску уређивачку политику РТЦГ”. Често, ипак, и неутемељени и погрешни поступци менаџмента доприносе погрешном утиску. Савјет не жели да се било коме легитимише, јер су његови чланови кандидовани и изабрани у складу са законом и процедурама у апсолутно транспарентном поступку. Ипак, због јавности којој је искључиво одговоран Савјет настоји да својим укупним радом, начином понашања и дјеловања врши, законом утврђену, улогу с намјером да РТЦГ трансформише у примјер јавног медијског сервиса.

Савјет је, већ на самом почетку рада формулисао Принципе развоја као платформу визије развоја којом се дефинишу правци рада РТЦГ, њена улога, циљ и мисија. О наведеном документу су званично упознати и уредништво и медији и најшира јавност. Медији су, у познатом маниру, имали игнорантски однос на почетку.

Наведеним документом, Савјет се одредио да дефинише базичне принципе рада и развоја, принципе који показују разумијевање РТЦГ и улоге исте у развоју црногорског друштва од стране чланова Савјета.

Крајње прецизно се наводи да:

• Савјет РТЦГ не одређује конкретне активности и не мијеша се у независност уредника и новинара.

• принцип рада је тачно и истинито информисање јавност о свему и према свим грађанима;

• РТЦГ мора бити прва у објавама информација и не смије крити и кривотворити информације;

• ниједна информација не смије бити манипулативна односно политички дизајнирана;

• кључни циљеви рада РТЦГ у наредном периоду морају бити професионализам и већи професионализам у односу на све друге телевизије, радио станице и портале;

• да РТЦГ има посебна улога и кључна обавеза која обухвата образовање јавности и повећање степена знања и нивоа разумијевања садашње ситуације у Црној Гори, региону и свијету;

• сви друштвени, економски, политички и субјекти цивилног друштва морају имати исти третман. Све иницијативе које се уклапају у политику РТЦГ морају бити прихваћене и професионално обрађене;

• сарадња РТЦГ сасвим наведеним субјектима који недвосмислено укључују и цивилни сектор морају бити на бази обостраног поштовања, без априорне надмености према било коме, на професионалним основама ослобођеним страха и удварања било коме, као и на нивоу унапријеђења програма РТЦГ односно мјеста и улоге РТЦГ у систему информисања у Црној Гори

Савјет је у читавом досадашњем току свог мандата био упоран у настојању да уређивачку политику РТЦГ стално држи у смјеру остваривања улоге јавног медијског сервиса и у складу са дефинисаним принципима. Такав приступ Савјет има како приликом усвајања програмских и финансијских докумената и разматрања редовних извјештаја о реализацији истих али и других важних питања и конкретних изазова цјеловитости рада РТЦГ, пословних јединица, персоналних питања и слично. Идентичан приступ Савјет има и приликом дефинисања препорука и смјерница уредништву у складу са законом утврђеним надлежностима.

Ипак, линија између управљања и контоле и могућег утицаја на уређивачку независност се често замагљује.

Све наведено је документовано у записницима са наших сједница, у нашим саопштењима и другим видовима обраћања јавности. Морамо рећи, ипак, да медији (укључујући и РТЦГ) отвореност сједница Савјета нијесу увијек искористили да би цјеловитије и објективније представили његов рад. Напротив, најчешће, у извјештајима медија, у првом плану су била значајно мање важна питања која су, често, представљана у инцидентном тону. Неки медији, чини се, имају готово исти однос према РТЦГ и самом Савјету који се може описати као необјективан па чак и конкурентски нетрпељив. Све ово упркос отворености и увјерењу о потреби комплементарности јавног и комерцијалних емитера.

Један од примјера примјене стереотипа, минимизирања рада, замјене теза па чак и професионалне необјективности јесте рад Савјета и његове Комисије за представке и приговоре слушалаца и гледалаца.

Комисија и Савјет максимално објективно и професионално раде овај одговоран посао. У том смислу веома често доносе препоруке и закључке којима се евидентирају пропусти као и налаже њихово исправљање уредништву. То укључује и приговоре оних који су „најгрлатији“ и најнеобјективнији о паушалним оцјенама о Савјету. Баш толико да се помисли да ту сви мотиви и нису најискренији. Управо због тога када се одбију њихови или неутемељени приговори других уз крајње увјерљиву аргументацију и образложење, тада слиједи њихов други талас, талас сумњи и стереотипа. Упркос свему томе Комисија и Савјет ће и даље настојати да сопственим препорукама и закључцима афирмише независност уређивачке политике РТЦГ. И то не због „коментатора“ већ професионалног дигнитета и посвећености визији развоја.

Савјет је, до сада, одржао 9 редовних, 12 електронских сједница као и 15 консултативних састанака. Веома често спорне оцјене не укључују наведено упркос чињеници да се рад Савјета не може изједначити искључиво са редовним сједницама. Савјет је и у перманентној комуникацији и раду путем апликација на мобилним уређајима. Нажалост, неке од наведених активности нису видљиве широј јавности. Нису видљиве ни оној другој јавности која необјективно и тражи и шири одређену, намјерну слику.Савјет у свом раду има интензивну комуникацију са менаџментом и настоји да анализира и коригује све настале и уочене аномалије. У том контексту, Савјет је послао и тражио одговоре на 72 упита који су се бавили свим релевантним стварима. Наведено укључује и оно што можда Савјет не би требао радити али јесте прописано законом. Свјесни смо и да менаџмент а дијелом и уредништво гаји анимозитет према овој врсти контроле и да Савјет доживљава као наметнуту институцију. О наведеном говоре и одређене реакције приликом неусвајања планова или извјештаја о реализацији планова. Упркос свему као и повременој спорости одговора и реакције на упите и захтјеве, Савјет инсистира и инсистираће на наведеном чак и уколико то отежава рад али и ствара погрешну слику о Савјету. Проблем је и што медији укључујући и РТЦГ ријетко дају конструктиван допринос томе иако је Савјет крајне отворен према њима.

Посебно „опасан“ проблем јесте и чињеница да веома често менаџмент користи Савјет као изговор за неријешавање, неефикасно ријешавање али и одуговлачење ријешавања различитих процеса. Наведено укључује како систематизацију, појединачне захтјеве, финансије, оцјене извјештаја о реализацији планова тако и мањак ефикасности у спровођењу дисциплинских поступака. Често односно када то одговара, Савјет је кривац за неефикасност менаџмента и генералног директора. Управо нешто што нећемо дозволити.

Оно што, такође, нећемо дозволити је да се на рачун Савјета фактуришу пропусти других и да се Савјет означи као граничник наводне затворености РТЦГ.

Савјет је инсистирао, у границама неугрожавања уређивачке независности, да се, сходно изјавама менаџмента, наведу сви који су одбили учешће у емисијама РТЦГ а баве се важним друштвеним темама укључујући и саму РТЦГ.

Савјет је тај који је тражио да се:

• утврди одговорност као и санкције за пропуст у случају гдина Оташевића, новинара Дана (знамо да су критичари то, „случајно“ заборавили);

• позову представници Делегације ЕУ и да се објави уколико одбијају учешће на важне теме интеграционог процеса што укључује и медије (према изјавама уредништва амбасадор ЕУ, господин Орав је пет пута одбио учешће иако јавно није саопштио да и он бојкотује РТЦГ);

• позову представници ЦГО као аутора извјештаја у коме се наводи да РТЦГ није адекватно радила током епидемије и да су то боље радили комерцијални медији (овдје се занемарује озбиљност позивања на новинара пер се већ се наглашава неопходност пружања простора за аргументацију, заиста, неутемељених оцјена);

• укључе у програм сви актери друштвено-политичког живота на релевантне теме;

• посебно објављују сва кршења права новинара од стране било кога;

• посебно објављује и када се крше права (укључујући и отворене пријетње) новинара РТЦГ током радних задатака (новинар је угрожен или није угрожен у конкретном случају а не сходно медију у којем ради);

• демистификује перципирана затвореност РТЦГ.

Са или без оспоравања неутемељених оцјена других, Савјет неће прећуткивати нетачну интерпретацију његове улоге и рада. Претпостављамо да нико не вјерује да и ми немамо право на ријеч, на истину. Савјет, наравно, остаје апсолутно отворен за сваки облик принципијелне и професионалне комуникације усмјерене на остваривање улоге и функције Савјета и ефикасне трансформације РТЦГ.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: