Шашовић Дивановићу: Тако ти крсне славе – Светог Стефана Дечанског, окани се тумачења црквене историје

Бојан Шашовић, маст. економије из Будве, реаговао је на текст и изјаве Николе Дивановић, који је на „крилима“ политичке корупције, гласовима нове „већине“, изабран за новог градоначелника Будве.

Реаговање Шашовића преносимо интегрално.

У години просперитета за Црну Гору, како рече Никола Дивановић, прво је морало вођу устоличити и ван свјетовних оквира. Наоштрен одбраном владара наших судбина, у заносу вишеслојне фатаморгане, дошло је до „истинског“ привиђења Светог Петра Цетињског у лику драгог му вође. Наравно, зачетак правог мозгоблудља има крајњи циљ, а вријеме је мајсторско решето да клупко тог плана свима на увид одмота.

Покушавам да разумијем да је фотеља важнија од образа, као што је украсно бушење споменика културе, односно, бедема Старог града један облик умјетничког надахнућа и посебно истанчаног укуса за модеран стил позне ренесансе. Посебно покушавам да разумијем да Србин може бити и остати у твојој странци, а да иста та странка плански ради на затирању српског језика, културе и традиције, а ево и цркве. С друге стране схватам да тешка времена доносе разне интересне и егзистенцијалне реалности, а стварају моралне бескичмењаке, па се на такве ствари само зажмури на једно око, окрене глава и спусти поглед. Нисмо ми Срби дошли прекјуче на камили преко Вилуса, него смо ту од кад је свијета и вијека. Нећу сад жонглирати историјским чињеницама, сугеришем Ти, а и свима незнавенима, да се понешто прочита из историје, све је доступно за онога ко жели да чита и сазна или да се само подсјети.

Ово у Будви чега смо сви били свједоци, очекивано је с обзиром на тековине странке којој припадаш, али опет надао сам се да кад ђаво почне заривати канџе у вјеру и цркву, да ће се бар неко дићи из тих редова, и усред Скупштине одбити тај ђавољи посао. Изгледа да Ти то није било довољно, Никола, него као осокољени вођин кербер недуго затим све досољаваш поспрдно-ироничним квази писанијем.

У том твом антологијском тексту, Никола, препуном полтронских мозгоблударија, док Србе представљаш као закржљалу расу без историјске свијести, истовремено глорификујеш велики турски народ са богатим културно-историјским насљеђем који нема проблем са туђом заоставштином. Па онда, у том заносу кажеш да је „Турска држава прије отприлике 100 година, послије Вељега рата, Аја Софију прогласила за национални музеј, свјесна да она не припада само њиховом културном и вјерском насљеђу“.

Никола, Вељи Рат је био од 1876-1878. године, сад ево слависмо и Дан државности, а вјероватно си мислио на Велики односно Први свјетски рат, а могао си бар Аја Софију да назовеш правим именом, Света Софија, света мудрост на Христовом небу. Опет, мора да се чита, Никола. Можда си могао у том ванвременском полету да заокружиш, јер ишло је некако у том правцу на пр. да су “Срби и православни народи јуришали на Цариград”, а не њихови на наше цркве, манастире, огњишта.

У овом већ култном Твом тексту јасно наглашаваш да би се овим накарадним законом сва права вјерујућих Црногораца омогућила. Сигурно Ти нико није забрањивао да долазиш у Прасквицу да запалиш свијећу, нити је Митрополија црногорско-приморска Српске православне цркве било коме то онемогућила. То је црква Божја и свакога хришћанина, али очито је да послије сигнала са врха пирамиде треба стати са одласцима до Прасквице или било које светиње, јер ђаво долази по своје, боље рећи туђе, па треба одступити зарад недовршеног посла.

Остави се тумачења историје цркве и опскурних вратоломија, јер такве ствари се не причају на дугме и у духу вођиног интересног пословања, већ треба читати, све је доступно, само жеља је неопходна. Оканите се коментарисања црквеног устројства, канона, граница епархија наше цркве, па није све зачето у Брозовом Јајцу. Не требаш по знање и чињенице ићи до Београда, Призрена или Пећи, скокни пјешке до Прасквице, Дуљева, Градишта…

Никола, немој тако Ти часне барјактарске куће, предака и потомака, крсне славе Светог Стефана Дечанског-Мратиндана, племена и завјета. Немојте се људи одрицати предака, Светог Саве и Светог Симеона, иако је колико видим то и у Никшићу идеал и мјера предострожности за фотељу шефа општине. Можда постоји неки закон, гдје не могу Свети Сава и фотеља, само свима јавите ако сте га у главама изгласали да и ми, ето, знамо.

Никола и сви ви слични, знате сигурно, ми смо се још 15. јуна прошле године заклели и завјетовали на Тројичинданском сабору пред Саборним Храмом Христовог Васкрсења да ћемо чувати, обнављати и бранити своје Светиње, ћивоте наших Светитеља, цркве, манастире, гробља и гробове наших предака. „Тако нам Бог Љубави, Свети Петар Цетињски и Свети Василије Острошки помогли!“ На ове апостолске ријечи нашег владике Јоаникија народ је у глас и из свег срца, још нам у души одзвања, одговорио са Амин, Амин, Амин…Нека буде тако, а тако ће бити, јер ако нешто свим срцем желимо и бранимо, Бог је на нашој страни!

Бранићемо мирно и достојанствено, јер за нас Србе заклетва је светиња. Сваки народ брани своје светиње, а ми смо већ дуго навикнути на дефанзиву. Саме литије су слика и путоказ моћи те гласне молитве и заклетве чији ехо још грми и сијева часном и истинском Црном Гором. Потписи доктора, професора, студената, правника и свих часних људи из разних професија су свијетло које до краја засљепљује смисао овог накарадног закона, већ одавно потученог од стране свих истакнутих здравомислећих правника и институција из земље и иностранства.

Пошто ми већ знамо с ким имамо посла, јер то дубоко осјећамо, остаје нам да још чвршће носимо крст наш јер нема повлачења ни за педаљ, нема компромиса, са вјером у Христа Бога нашега и коначну побједу!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: