Сарадња народног позоришта у Београду у Сокола

У међуратном периоду Народно позориште радило је у згради код споменика на
данашњем Тргу републике, затим на малој позорници у палати „Луксор” и у згради
на Врачару. У сезони 1936/37 изведене су 573 редовне представе (401 драмска
представа, 153 оперске представе и 19 балетских представа) и 45 ванредних
приредби. Од ванредних представа изведене су : У корист Руског Црвеног крста 14
децембра 1936. „Евгеније Оњегин” (сцена двобоја), „Лабудово језеро” (други чин) и
„Кнез Игор” (Половецки логор)…. . Од свечаних представа били су Свечана
академија поводом прославе шездесетогодишњице Друштва Црвеног крста
Краљевине Југославије 1876-1936. 20 септембра 1936, изведена је „Коштана” од
Коњовића. Изведен је „Далибор” у част државног празника независности
Чехословачке 27 октобра. „Мајстори” у част конгреса Бугарско-југословенских
лига, 18 јануара. Изведена је „Продана невеста” у сарадњи са Савезом
југословенско-чехословачких лига а у част рођендана Томе Масарика 7 марта. У
част делегата скупштине Главне набављачке задруге изведена је „Печалбари”. …..
У част делегата Главног савеза српских земљорадничких задруга на малој
позорници (палата „Луксор”) изведени су „Скакавци” 30 септембра. … . У згради
код споменика одржан је Бал за зимску помоћ, 27 фебруара, затим Концерт Прве
женске реалне гимназије у Београду 14 марта, … . У згради на Врачару била је
представа Руског театра у Београду „Цар јудејски” од К.К. Романова 12 маја, … . За
ђаке играни су комади : „Чаша воде”, „Ослобођење Косте Шљуке” и „Дон Карлос”.
Опере су преношене преко радија.
Соколска жупа Београд приредила је свечану академију у Народном позоришту 20
јуна 1937. …. . У згради на Врачару била је одржана Академија Соколског друштва
Београд I 16 маја …. (1) Члан особља Драме на раду у Народном позоришту у
Сарајеву био је Боривоје Јевтић, а у Народном позоришту на Цетињу Витомир
Богић. (2) У Драми су гостовали бивши чланови Московског художенственог театра
Вера Греч и Поликарп Павлов. (3) Опера је у сезони 1936/37 године извела 140
представа у згради код споменика, 1 представу у згради на Врачару, 1 представу на
гостовању у Новом Саду и 11 представа на гостовању у Сарајеву. Извела је 4
премијере и 31 стару оперу. Премијера опере Јакова Готовца „Еро са онога свијета”
била је 17 априла 1937 у згради код споменика кнезу Михајлу. Опера је гостовала у
Новом Саду 19 септембра 1936 и извела као једну представу „Кавалерија
рустикана” и „Пајаци”. Опера Народног позоришта из Београда, у сарадњи са
Народним позориштем у Сарајеву гостовала је у Сарајеву од 12 до 20 јуна 1937. За
то време обуставила је рад у Београду. Наступала је у згради Народног позоришта
у Сарајеву. Приказане су опере „Кармен”, „Сорочински сајам”, „Трубадур” (дневна
и вечерња представа, 13 јуна), „Отело”, „Мињон”, „Бал под маскама”, „У долини”,
„Фигарова женидба”, „Еро са онога света”, „Тоска” и „Продана невеста” (дневна и
вечерња представа, 20 јуна 1937). (4) Балет је у току сезоне извео домаћу премијеру
„Имбрек з носом” од Крешимира Барановића 24 априла 1937 у згради код
споменика. Углавном је играо балете руских аутора : „Половецки логор”, „На
Кавказу”, „Шехерезада” „Лабудово језеро”, „Очарана лепотица”, „Рскало”. (5)

Народно позориште у Београду је сем редовних представа приређивало и ванредне.
Између осталих удружења сарађивало је са Савезом Сокола. У оквиру слетског
програма у Београду 1930 године приређена је емисија југословенског музичког
програма, који је извршила Радио станица 23 јуна 1930 године. Концерт је
преносила и Будимпешта, Беч, Праг и остале чехословачке станице, Варшава и
Берлин. Емисија од сат и по вршена је из Народног позоришта у Београду. У
концерту учествовао је целокупан оркестар, хор и солисти београдске опере. У
Београду и унутрашњости земље постављено је на 80 места гигантофони за
репродукцију емисије. (6)
Соколско друштво Београд II приредило је 10 марта 1930 године свечану академију
у Народном позоришту. Академији је присуствовала краљица Марија и
престолонаследник Петар, Е. Гангл, први заменик старешине, Ђуро Паунковић,
други заменик старешине и староста друштва др. Иван Рибар са многим члановима
друштвеног и жупског старешинства. Поред бројних чланова, нараштаја и деце
академији је присуствовали и бројни грађани. Пре почетка вежбе изашао је на бину
са старешинством друштва др. Иван Рибар и поздравио краљицу Марију и
престолонаследника Петра, који су велики део програма провели у краљевској
ложи. Др. Рибар поздравио је затим представнике Савеза Гангла и Паунковића, и
сву соколску браћу и сестре. Кад је др. Рибар упутио соколски поздрав
престолонаследнику Петру, целом салом одјекнуо је од свих громки : Здраво!
Престолонаследник Петар је узврачао и из ложе јасно се чуло : Здраво! Др. Рибар
нагласио је да је та академија друга, коју приређује Соколско друштво Београд II .
Говорећи о важности рада у друштвима истакао је да су друштва станице, из којих
путем селекције, методама физичког и моралног васпитања по Тиршеву систему, а
у духу соколске идеологије излазе људи чврстог морала и карактера, који неће
никада ни у свом јавном, а ни у приватном животу, да скрену са равне соколске
стазе, која – и ако мучна и трновита, без користи и славе, а коју су изорали
утемељитељи и сви дотадашњи соколи радници и борци – води сигурно једној
будућности у коју соколи сви са пуно вере и поуздања гледају, као у соколски
народни идеал, за чије остварење морају увек не презајући пред борбама и
сметњама, да раде и да се за њега жртвују. Идејна и техничка страна соколског рада
односно физичко и морално васпитање соколских чланова лежало је на соколским
друштвима. Зато је морало свако поједино друштво да себе јача, себе оплемењује,
да се такмичи у раду и пожртвовности за општу соколску ствар, са свима другим
соколским друштвима, јер само у такмичењу појединаца међусобно и друштава
међусобно, могу да се са временом добију одличне јединице које ће бити кадре да
одговарају у свако доба захтевима, који ће им се стављати по потреби народног и
друштвеног живота. Кратко време до слета, требало је соколство да употреби за
организацију соколских друштава и чета по селима. Без села и сељака није могло да
буде јаког соколства. При сваком здравом и народном послу морали су да буду
сељаци кичма целокупне делатне снаге. И на слету требали су да буду са свих
страна. Суделовање сељака при слету макар и само као гледалаца требало је да
допринесе ширењу соколства у широке сељачке слојеве. Нова друштва и чете
ницаће после слета по целој земљи, а посебно по селима. Слетови су требали да
буду најмоћнији фактор за сређивање и јачање нације и државе, као и за дизање
југословенске и словенске свести у народу.

Програм је био : 1. Богуновић-Добронић : “Са села” -женска и мушка деца. 2.
Матејовац : “Даме са сунцобранима” – женска деца. 3. Роксандић : “Мали војници”
– мушка деца. 4. Мачуш-Матејовац : “Слетске вежбе за 1930” – женски нараштај.
Јанковић-Шопен : “Полонеза” – чланови. 6. Мачуш-Матејовац : “Слетске вежбе за
1930” – мушки нараштај. Одмор 7. Вежбе на разбоју. 8. Лавићевић-Московски :
“Шпанске игре”-женски нараштај. 9. Хајрудин Ћурић-Јенко : “Напреј” – мушки
нараштај (Посвећено Соколу II) 10. Вукићевић-Хоберл : “Ритмичка игра” – чланови.
11. Болхар-Поспишил : “Пролеће” – чланице. 12. Мудри-Пил : “Марсељеза” –
чланови. Вежбу је пратила војна музика. (7)
Глумац Љуба Станојевић био је предводник соколског друштва у Београду.
Соколска друштва су тежила културном уздизању народа па су сем организовања
дилетантских група организовали гостовања професионалних глумаца у својим
домовима. У раду соколских позоришта учествовали су и глумци, чланови и
чланице сокола из Народног позоришта у Београду. Просветни одбор Соколског
друштва V на Сењаку основао је свој позоришни одсек. Приказао је 18 марта 1934 у
својој вежбаоници позоришни комад из врањског живота „Коштану“ Боре
Станковића. Главну улогу играла је сестра Милена Бошњаковић, чланица Народног
позоришта, која се поред уметничког рада у позоришту, интересовала и за напредак
уметности у соколским друштвима. Комад је режирао брат Јован Николић, члан
Народног позоришта, који је не жалећи труда све своје слободно време употребио
за спремање чланова позоришног одсека. Тиме је доказао своје интересовање за
чланове Соколског друштва. (8)
Поводом прославе 550 годишњице Косовске битке 1939. Соколско друштво
Београд III са Звездаре је заједно са редитељем Петром Матићем одлучило да
прикаже драмски спев „Смрт Мајке Југовића“ од Иве Војновића на летњем
вежбалишту. Представа је требала да буде изведена уочи Видовдана, али због кише
одложена је за 1 јул. На представи је било око 2.000 гледалаца. Гледаоци су били из
свих слојева и свих крајева Београда као и из околине. Представу је помогло
Градско поглаварство и управа Народног позоришта. У представи су играли глумци
из Удружења и гости из Народног позоришта. У комаду је учествовало око 300 лица
(глумци, хорови дечији, женски и војни оркестар). Академију је отворио старешина
друштва Добра Богдановић. Др. Нико Калођера одржао је предавање о Косовској
битци и значају Косова. Затим је музика свирала увертиру. У првом чину се
појављује Двор Југовића, мајка, девет снаја Југовића и унучад. Други чин почео је
женским хором уз пратњу оркестра. Љуба Дамјанова дочекала је Дамјана, а мајка
кад је чула за погибију Југ-Богдана и младих Југовића, враћа Дамјана на Косово да
и он положи свој живот за отаџбину. У трећем чину, Косово поље, пуно жита. На
пољу жена жање са унучићем. Турци гоне робље. Гуслар пева. Појављује се
Косовка девојка са кондирима. Долази поворка. Хор пева Свјати Боже. Народ
долази са свих страна. Носи цвеће и побожно клећи уз поворку. Доносе главу Југ-
Богдана и руку Дамјанову и предају мајци, која мртва пада на земљу. Трагедија је
тиме била завршена. Један од угледних посетилаца изјавио је после завршетка
представе : „Био сам на многим местима; имао сам прилике многошта да видим,
али ово што сам вечерас видео, нисам до данас видео“. Дуго се о представи
разговарало у Београду и унутрашњости. Они који нису дошли на представу,

долазили су касније да виде простор и кулисе. У соколском друштву Београд III
сматрали су да је представа успела као ретко која. (9)
За социјални фонд жупе Београд приређено је Забавно веће 4 фебруара 1940.
Приредба је спојена за заједничком вечером, после које је био концерт. Присутне је
поздравио старешина друштва Београд-Матица Андра Петровић. О тешким
приликама под којима су живели и радили чланови соколских друштава у Бановини
Хрватској говорио је Јован Шепа. Сестре из Добротворног одсека послужиле су
посетиоце вечером. У концерту су учествовали Вукица Илић, Евгенија Пинтеровић
и Дивна Радић чланице опере, Софија Перић, чланица драме, Јелена Корбе и Сима
Лакетић, чланови балета и тенор Бошко Бруић. На клавиру је пратио Пордес,
диригент опере. По завршеном програму захвалио се у име емиграната из Бановине
Хрватске члан сокола Алија Коњхоџић, уредник „Југословенског гласа”. (10)
Обновљено Соколство после 1992 године наставило је да организује своје
свечане академије у Народном позоришту у Београду. У оквиру јубиларне прославе
„150 година организованог телесног вежбања и спорта у Србији“ 22.11.2007.
отворена је Изложба у Скупштини града Београда (Стари двор), одржана Свечана
академија у Народном позоришту и одржан II слет Соко Србије у Спортском центру
Шумице. На слету су учествовала и соколска друштва из Словеније и Чешке.
У оквиру прославе 30 година од обнове Соколства у Србији свечана академија
приређена је 12 новембра 2022. у Народном позоришту у Београду. Присуствовали
су принц Александар, принцеза Катарина, амбасадор Томас Кухта, … . У тачкама
програма наступали су соколи Батајнице, таленти из средње музичке школе
„Ватрослав Лисински” са Бановог Брда, … . У холу позоришта приређена је
изложба о соколском покрету. Уз соколе из Србије били су присутни многобројни
соколи из Словеније. Старешина словеначких сокола поздравио је публику. Они
који су први пут видели соколску свечану академију били су одушевљени. У
програму су били приказани соколски филмски материјали снимљени пре Другог
светског рата.
Народно позориште је тежило да позоришна уметност што дубље продре у све
слојеве друштва. Наступала је са својим представама у Новом Саду и Сарајеву. У
сарадњи са удружењима приређивала је позоришне преставе поводом важних
догађаја и скупштина. Уступала је своје просторије за свечане академије. Опере су
биле преношене преко радија. У њеним просторијама одржаване су представе
Руског театра у Београду. Са своје стране соколи су тежили културном уздизању
народа и доводили групе професионалних глумаца у своје домове у мањим и већим
градовима. Глумци и глумице Народног позоришта, чланови и чланице сокола,
интересовали су се за напредак и ширење уметности у соколским позориштима и
учествовали су у представама соколских позоришних одсека у Београду. Такође су
глумци и певачи учествовали на концертима приређеним у оквиру соколских
приредби. Приређен је концерт за прикупљање помоћи избеглицама из Бановине
Хрватске 1940. Обновљено Соколство је од обнове рада 1992 године наставило да
приређује своје свечане академије у Народном позоришту у Београду.
Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :