ИН4С

ИН4С портал

Санкт Петербург: 73. годишњица ослобођења града-хероја (ВИДЕО)

1 min read
"Фирер је одлучио да се град уништи до темеља. Послије пораза совјетске Русије неће постојати разлог за опстанак овог великог насеља," било је наређење за Лењинград.

На Марсовом пољу у Санкт Петербургу, одржавају се свечаности поводом 73 године од ослобођења овог града од опсаде, која је у Другом свјетском рату трајала скоро 900 дана, односно три године и однијела, према процјенама, животе милион и по људи.

Свечано полагање вијенаца и цвијећа одржано је ујутру у петак на Пискаревском меморијалном гробљу, где су сахрањене хиљаде житеља Лењинграда и заштитника града, преноси „Спутњик“. У току дана одржан је о концерт у великој концертној сали „Октобарски“ а увече је приређено књижевно-музичко вече у Дому писаца.

Лењинград је током Другог свјетског рата провео 872 дана под опсадом њемачких и финских снага. Опсада је трајала од 8. септембра 1941. до 27. јануара 1944. године а снаге вермахта је предводио генералфелдмаршал Вилхелм фон Леб. Те снаге никада нису покушале заузимање града, већ су по наређењу Адолфа Хитлера покушавале да систематски изгладне његово становништво које није имало одакле да се снабдева храном. Тајно наређење врховне команде вермахта од 23. септембра 1941. је гласило:

„Фирер је одлучио да се град уништи до темеља. Послије пораза совјетске Русије неће постојати разлог за опстанак овог великог насеља.“

Према њиховим предвиђањима требало је, излгладњивањем да буде уништено три милиона људи.

opsada lenjingrada 2

За време опсаде храна је у град стизала само веома опасним летовима авиона, или преко језера Ладога (љети бродом, а зими санкама или камионима преко залеђеног језера). Посебно драматична ситуација је владала крајем 1941. када је њемачка авијација уништила складишта хране, а зима стигла неуобичајено рано. Рације хљеба су у октобру пале на 400 грама за раднике и 250 грама за дјецу и жене. До 20. октобра, пале су на 250 грама за раднике и 125 грама за остале. Зимске температуре су пале на –40 C° у граду који практично није имао огријева. Само у децембру 1941. умрло је око 53.000 људи. Многи од њих су се једноставно срушили на улици од исцрпљености.

Пјесникиња Ана Ахматова је 1941. стиховима описала ситуацију у граду:

Птице смрти у зениту стоје,
тај што ће Лењинград издати, ко је?
Не вичите, он дише и снује,
још жив је он и све чује:
Како на балтијском дну
синови његови јаучу у сну.
Како из груди им јецај: хлеба
и до седмог се чује неба…

Ал суров је свод тај и шкрт,
а из свих прозора гледа смрт.

opsada lenjingrada

Опсада се наставила све до операције Искра, офанзиве војника из Лењинградског и Волковског фронта, која је започела ујутро 12. јануара 1943. године. Након жестоких борби, јединице Црвене армије су савладале моћне њемачке утврде јужно од језера Ладога и 18. јануара 1943, Лењинградски и Волковски фронт су се спојили, отворивши копнени коридор граду. Јануара 1944., совјетска офанзива је отерала Њемце из јужних предграђа града, окончавши тиме опсаду. У љето 1944. Финци су приморани назад на другу страну Виборшког залива и реке Вуокси.

Током блокаде је погинуло између 400.000 и 1,5 милиона људи. Само три одсто њих је погинуло у бомбардовању и артиљеријским нападима, а сви остали су умрли од глади.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *