Сањам тако: Ујединиле се Српска и Црна Гора, најбољи Срби некад и сад

Сањам тако: ујединиле се Црна Гора 2.0 и Република Српска 19.в. То јесте: Српска и Црна Гора, најбољи Срби некад и сад.

Престоница на пола пута – у Љубињу. Засједа Народна скупштина Републике Српске Црне Горе. Ионако су Петровићи Његоши тврдили да су из Зенице (шта ћеш, припало Федерацији) а сви у САО Романији и Херцеговини дођоше из Црне Горе када је славни предак убио бега.

Сви лијепо обучени. Капе црноцрвене завратке ставили и на њима златом извезено М1.

Дискусије коначно на нивоу. Скупштину води опет Игор Радојичић, национални Црногорац и бањолучки негдашњи градоначелник. Није мрзак ни једнима, ни другима, чак се и стари ДПСовци сјећају да је њима био гост на конгресима страначким.

– За дискусију се јавља госпођа Вуксановић Станковић.
– Његош је река…

Предсједник Скупштине:
– Клуб посланика Домовина приговара. Изволите – ријеч има посланик Сенад Братић:
– Молимо да се не спомиње име тог инспиратира геноцида и великосрпског шовинисте!

Вуксановић Станковић:
– Није Његош био посрбица, он је србова јер га је томе научио Сима Милутиновић Сарајлија!

Посланик Сенад Братић:
– Али тада у Босни не бијаше Срба. Није га могао Сарајлија томе научити.

Посланица Вуксановић Станковић:
– Доста је нама било вас Братића! Немојте ми се ништа прчити ође!

Предсједавајући Радојичић:
– Посланица Радуловић има ријеч!
– Ја говорим у име Синдиката просветних радника црногорске националне већине у Републици Српској. Само да кажем: Госпођо Вуксановић Станковић – не збори се „прчити“ већ „обадати“. Немојте ми се ође обадат’! Саћу вас поизбачити, чујеш ли ме, теби зборим!

Предсједавајући Радојичић:
– Изволите господине Кнежевићу!

Милан Кнежевић:
– Уважени предсједниче Народне скупштине, видим да сте национални Црногорац. А с обзиром да је моја ујчевина из катунске нахије, да вас питам: из које сте ви нахије?

Предсједавајући Радојичић:
– одгвоориће госпођа Радуловић, ипак она много боље пјева „Корита Иванова“…

Госпођа Радуловић:
– Ја сам рођена у Пироту, али ми смо ипак старином из најстарије црногорске нахије – из бањалучке нахије!

Задовољан је одговором предсједник, који је ипак крајем ока видио подигнуту руку посланика Рашка Коњевића:
– Господине Коњевићу, изволите!
– Желим да говорим у име свих грађана и грађанки заједнице из које сам потекао…

Из редова коалиције „Домовина“ чује се жамор:

– Ви не представљате аутентичан глас средње Босне! Јесте ли некад слушали шаргију?

Устаје посланик Бранко Радуловић:
– ја бих само да изјавим да сам прихватио презиме Бошњак јер сам чуо да је мјесто управника требињског аеродрома предвиђено за Бошњака. Или може госпођа Бошњак да се ту запосли, она вам је аутентичан пивски Бошњак.

Предсједавајући:
– Али то за националне Бошњаке!

Радуловић-Бошњак:
– А онда ништа, хвала на информацији…

Из коалиције „Домовина“:
– Какав је то пивски Бошњак? Ако пијеш пиву, ниси добар Бошњак…

Предвиђања су била да ће здруживање двије српске државе и два парламента коначно ријешити проблем лошег изговора српског језика код посланика из западних српских крајева („нећте ви мени водит пробосонску полит`ку“) са једне стране а црногорске посланике са друге стране присјетити да су им мајке, очеви, браћа и сестре били, као и они Срби, прије него што их је ДПС/СД/СДП запослио. Десило се, међутим, како обично бива, да се фактор непожељнога само умножио. Као и општа збрка и забуна.
Једино се херцеговачки посланици осјећају пријатно и на паузама у скупштинском ресторану пуштају Ђорђија Копривицу који им, уосталом, свакако звони као рингтон на телефонима. А посланици коалиције „Домовина“ и БС улажу протесте конобарима – откуда право телефонима народних посланика да подстичу на вјерску и националну нетрпељивост!

Тако су двије најбоље српске државе кренуле у сретно здруживање. Посланици су дискутовали и дискутовали, до касно у ноћ када се очекивало да им мишљење изнесе Господар. Тада ће власт да гласа а опозиција да му се супростави. И сви ће на заслужени сан праведника и уморних људи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: