• Издвојено
• Колумне
• Поглед

Самоубиство убице

1 min read

8 година ‎ Бећир Вуковић

У овом случају, што се тиче историје, самоубиство хрватског генерала заслужује само извесну фусноту: последња џелатова жртва био је – он!

Праљак приликом испијања цијанида

На рођендан убијене државе Југославије (29. новембра), у Хагу, џелат је извршио самоубиство.

Да ли је вредно икакве више пажње ако џелат изврши самоубиство. Не треба ни заобићи питање: какав је то чин? У овом случају, што се тиче историје, самоубиство хрватског генерала заслужује само извесну фусноту: последња џелатова жртва био је – он!

Такође, исти писац цијели случај у судници у Хагу ставља у фусноту фусноте: нацисти завршавају баш овако – театрално. Истина, зликовци и теже театралности. Углавном, убица тежи театралности. Један од епилога хашког театра могао би да гласи: Праљак је и завршио казалишну режију. У јавности се чује како је овај генерал „Херцег-Босне“, био и егзибициониста. Можда некои пита: откуда овом хрватском убици и самоубици, име Слободан. Откуда му српско име.

У цивилизованом свијету кад убица изврши самоубиство, не прича се о њему, већ о жртви, нити се такав одређује као јунак, још мање икакво тумачење и дефинисање одводи случај у правцу сократовског стоицизма. Послије злочина, убица не може направити никакво морално дјело. О цијелој ствари пишем поиздаље, будући да нисам некакав југоносталгичар, напротив, нити се икако мијешам у братства и јединства Хрвата и муслимана. Потписнику ових редова превасходна је обавеза да се сјећа страдалих Срба од Словеније и Јасеновца, и небројених јамура, и Пасјих лугова, до Братунца, и Жутих кућа– зашто би патио за Југославијом давноназваном, и потврђеном гробницом Срба.

(Источњачка мудрост каже да мајка убијеног спава, али мајка убице нема сна).

На рођендан распале Југославије, пријатељ ми је доставио један невјероватан податак. Цитирам извјесни извјештај првог полицајца Југославије Александра Ранковића: „Кроз наше затворе је између 1945. и 1951. прошло 3.777.665 затвореника, док смо ликвидирали 586.000 народних непријатеља“. Шта недостаје овом цитату џелата Ранковића. Елем, недостаје фуснота, у којој би било тачно наведено колико је Срба у овим цифрама смрти. Зато, освијешћени Срби нису југоносталгичари.

Што се тиче телевизијског преноса „смрти уживо“ из Трибунала, потоња хашка реченица гласи: док су џелати судили џелату, џелат је извршио самоубиство. Потом је џелат спустио завесу, и закључао канцеларију смрти. Крај.

Случај Харадинај

Злочинац, Харадинај, најављује рат са Црном Гором – и сви ћуте у Црној Гори. Ћуте ко труње. Нико ни “а”. Има се преча посла: важно је гонити Србе, најважније је да се суди српским лидерима у Црној Гори.

У чему је проблем ако је Црна Гора признала лажну државу Косово. Какав је то проблем са границама лажне државе. Белћим, није само проблем са тим педљем лажне границе, него је, ваљда, цијела граница између Црне Горе и лажног Косова – лажна. Цијела граница лажне државе Косово јесте лажна граница.

Само тако ваља схватити цијели проблем. Што се тиче границе са Монтенегром, Харадинај има и прекограничну подршку од Раме, из Тиране.
(Заиста, каже Ками, нема самоубица, њих су убили други).

Орић се слободно шета

Злочинац, Насер Орић, лов лови по Србији, а Ратка Младића, у Хагу, осуђује на доживотну робију.

Ратко Младић ће оставити кости негдје по новим Терезинима, и инквизиторским тамницама, а за то вријеме, зликовци најављују нове ратове, и лов лове по српским Авалама и Рудницима, по Карађорђеву, Копаонику, и Ртњу. Док лов лови, (препелицу и јаребицу), Насеру Орићу салутирају шумари и цариници, али у Орићевом тефтеру налазите да му салутира и српска полиција. Елем, док Орић са пером фазана у белом турбану гаца српским шумама, дотле се суди Србима од Хага до Подгорице.

П.С.

Познати историчар др Чедомир Антић каже да је Хашки трибунал кажњавао, углавном, само злочинце чије су жртве биле бошњачке, албанске и хрватске националности. Није осудио, каже Антић, нити једног политичара или генерала војски које су убиле хиљаде српских цивила. Политички и војни комаданти Бошњака и Хрвата нису осуђивани и поред њихових јавних признања, снимака на лицу мјеста, и чињенице да су око њих већ изграђени шовинистички и према другим нацијама агресивни мотиви.

Оно што је у црно завило Китаровићку јесте пресуда Трибунала којом је запечаћено и потврђено постојње удруженог хрватског злочиначког подухвата– на чијем је челу особно био Туђман – са циљем етничког чишћења делова БиХ. Та пресуда није историјска фуснотица.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: