Само да издржимо
Само да издржимо до краја, каже дежурни српски моралиста. Или да мремо, или да живимо како умемо, јадао се кроз столећа. Само да издржимо првих пет стотина година на коцу, онда факмајсторе и Швабе, онда комунисте (прогледале јамуре), пасје лугове, и зидане мостове и кочевске рогове, потом фукару и олош постокунистичку, идиоте, мафију, лопове, убице…
Или да издржимо, или да се селимо, просица јуче једна идиоткиња у задњем једнопартијском парламенту у Европи. Ако вам се не свиђа, селите се – засица свирипизда. Само још мало да издржимо, па ћемо се селити. У нашем случају– случају Срба у Црној Гори – можда већ важи окренута крилатица: ево сам се вратио колико ме ноге носе. Коме се вратио. Себи.
И кад бих се селио, на пут не бих понео себе, јер, опет, каже мудрац одакле израња звијезда: ко понесе самог себе, сваки је пут тежак. Ја сам себи најтежи пртљаг. Врећа праха. Они који нас подсјећају на селидбу, заборављају да цијело стадо живи у свакој овци. Зато осјетљиво срце моје увијек носи помало мизантропије. Има меланхоличних особа, има меланхоличних сеоба, и има сеоба кроз олују. Уз пут чује се – идеш ли, роде. Идем, идем.
Уосталом, да ли је онај моралиста – неморалан. Иако нијесам моралиста, признајем – туђе муке тешко подносим. Елем, по томе се Срби и разликују од посттранзиционог ђубрета. Ако вам се не свиђа, селите се. По мом осећању, стоици су моралнији од моралиста. Само ће стоик рећи како треба да поднесемо (дакле издржимо), само садашњост. Моралиста говори о прошлости, утописта о будућности, неко о ноћи, неко о дану, и редом. Зато је, међутим, тачно да је Србин из Црне Горе сто пута моралнији од свакаквог црногорца. Баш се добро знамо. (Мало је фалило да на почетку другог пасуса опсујем НАТО). Али, мудрији сам него што изгледам.
Нуто ђавла. Можеш се селити из своје куће. То се на Балкану само Србима каже. То је и једина српска ријеч која је преживјела, и која се вије и чује по Косову. Јуче се чула и овдје. То могу да кажу само они који се плаше сопствене сјенке. То могу да зауме само они чија се и сјенка њих плаши. Зато ни она свирипизда не цепидлачи.
И ја велим – само да још мало издржимо. Али, шта ако ми падне мрак на очи, шта ако пукне колан свечевој кобили, и окрену кола низа страну. Шта, онда? И ја ћу узети батину са ове моје стране, и ето ме, селим се теби у хајдуке. Ето ме са батином уз Булевар револуције.
Са Далеког Истока давно је на ћилиму долелујала једна виша моралност коју никад нисмо могли да појмимо. Читамо: „Увијек имамо довољно снаге да поднесемо туђе муке“. Поштовани публикуме, добро вам преносим – туђе муке! Једини који би имао снаге, и морала да разуми ову моралну крилатицу, јесте војвода Марко Миљанов.
П. С.
По неписаном правилу, меланхолици су читачи, и тешко пишу. Међутим, за дивно чудо, ово сам лако написао – не бих се још селио јер ме жуља ципела.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Stojke, prvo cemo malo da je popalimo, nagaravimo pa onda ako je ni tada ne oslobodimo cemo se selimo kod naših u Leskovac i Vranje.
Moskovljani su voleli bre svoju Moskvu pa su je nagaravili da ne pada francuzima u ruke. Jel tako?
Nećete se smejati i trljati ruke od sreće, nećete se širiti preko srpskih imanja samo zato sto imate silu a nemate obraza. Živi bili pa vidjeli. Sve cemo popaliti iza sebe, kad ne valja nama neće ni nama. Još niste svjesni sto radite, a kasno ce biti kad shvatite, sve vam po spisku!
Ako nama koji zivimo u CG ta drzava odgovara – a vama ne odgovara – zasto postavljate to pitanje?
Ne ocekujete valjda da se mi – koji koji volimo ovu drzavu – selimo iz nje – zbog vas koji je mrzite?
Наклон и за Бећира, за његову лековиту лакоћу словослагања, и за добродетељног Бату, за његову свеприсутну тежину подношења српске муке и несреће, а истовремена је искричавост радости патње којом крст свој носи, и sani ради поруке…Благородни сте сестре и браћо!
уздравље, брате Зоране
…“На неки чудесан начин сви ови проблеми садржани су уАпокалипси. Апокалипса – то је на крају крајева, прича о судбини. О судбини човека који је, као Личност, неодвојив од друштва. Када природа спашава врсту од изумирања, тада животиње не осећају драму постојања, опстанка. Пошто човек бира сам свој пут захваљујући слободи воље, он не може да спаси све људе, него може да спаси само себе. Баш зато он може да спасе друге. Ми не знамо шта је то љубав, ми се са ужасним омаловажавањем односимо према себи самима. Ми неправилно схватамо шта значи волети самога себе, чак се и устручавамо од овог појма. Зато што мислимо да волети самог себе значи бити егоиста. То је грешка. Зато што је ЉУБАВ – ЖРТВА. У том смислу, да је човек не осећа – ово може да примети са стране треће лице. И ви, наравно знате ово, јер је речено: љуби ближњег свога као самога себе. То јест, волети самога себе као да је основа осећања, мерило. И не само зато што је човек постао свестан себе и смисла свог живота него такође и зато што увек треба почињати од самог себе…“
Три ливаде, нигде лада нема
https://www.youtube.com/watch?v=SW7JgRdtMzw
Ни сумњао нисам, Бато, да Вам је Тарковски близак срцу…
+Наша вера, „Вера наша, вера славна, вера православна“, песма Св.Владике Николаја Велимировића, изводи Ивана Жигон са хором
https://www.youtube.com/watch?v=iiUQZSwK7uY
Da porucim „sviripizdi“:Seliti se necemo!!! O slobadjati se hocemo!!! Nju i njene cemo iseliti ali iz parlamenta!!!!
Milo već otputovao u Dubai.
Лепа Лело, Точак
https://www.youtube.com/watch?v=ZpZcFxACNng
…“Зато се наш аутоколонијални културтрегер понаша као ђавоимани када се јавно помене заштита ћирилице, а посебно када на ту помисао дође неко у држави или у установама културе. Он рипа од бола јер га пече и сама помисао да Срби до краја наредне деценије неће заборавити ћирилицу, па да њега, београдског и новосадског Европљанина, и даље могу да прогоне та грозна слова, подсећајући га на све што се трудио да уништи, на све што је прогонио са страшћу, али и тихо, мудро, рачунајући на нашу пословичну небригу и на плиткоћу памети када је реч о култури и традицији….“
http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/kako-izazvati-krik-kulturrasiste/#
у поређењу са Светом, наши autošovinisti су тањеж,
…“бољи и виши пођоше бољијема и вишијема…“
у свакој шали има мало шале, ко онај виц кад фали Европу, па адут… “ а шибицари им користе три мачета и лавор… ђе Европа, ђе смо ми…“
него,
Бабарога, Љубивоје Ршумовић
Има једна пећина строга
У којој живи баба Рога
А ја сам ваљда разумете
Једно веома храбро дете
Па сам решио управо стога
Да јој покажем њеног бога
Али ваљда знате и сами
Баба Рога се крије у тами
Носим јој лимун, нудим јој крушку
Ал’ она ни да покаже њушку
Да ли постоји ил’ не постоји
Углавном, она се мене боји.
http://decijisnovi.com/pesma-27
https://www.youtube.com/watch?v=D1El-PV-cFc
…“Стављаjући по страни (у наjмању руку чудну) идеjу премиjера да протестантску етику пропагира народу суштински православног етоса, потоjе дубљи разлози за обазривост. Наиме, Веберова идеологиjа може бити веома деструктивна, поготову у случаjу мањих нациjа…“
https://stanjestvari.com/2017/06/12/rad-rada-radi/#more-38974
Amon Goth – Sniper Scene
https://www.youtube.com/watch?v=NKSuTtqEjIw