Сада и званично: Београђанин на челу Бечке опере

Београђанин Богдан Рошчић, именован прије четири године за првог човјека једне од најстаријих и најугледнијих оперских кућа на свијету, од синоћ је и званично на њеном челу.

Церемонијал на коме је нови директор представио предстојећу умјетничку сезону означио је стварни почетак Рошчићевог управљања Бечком државном опером, иако ће службено он функцију преузети тек 1. јула.

Као тридесет трећи директор у дугој историји ове институције, која је прошле године прославила стољеће и по рада само у легендарној згради на Рингу, Рошчић наставља традицију коју су између осталих, са исте позиције, градили и великани као што су Густав Малер (1897-1907), Рихард Штраус (1919-1924), Херберт фон Карајан (1956-1964), Лорин Мазел (1982-1984), Јан Холендер (1992-2010).

Још 2016. свијетом је одјекнула вијест о овом „трансферу“ изузетног музичког менаџера и публицисте, који је за руководиоца угледне оперске куће „врбован“ са предсједничке позиције у компанији Sony Music Classical гдје је 2009. ступио за њега креирану функцију – са задатком да радећи у Берлину и Њујорку унапреди област класичне музике у том, другом по величини музичком концерну на свијету.

Осим што је избор Рошчића сасвим у складу са прокламованом аустријском стратегијом интернационализације елитних националних институција културе – па и ове, вјероватно најелитније међу њима – он је указао на чињеницу да су, после два мандата Доминика Мајера (који се тада кандидовао и за трећи), превагнули гласови оних који су жељели нешто ново.

За носиоца тих промена у монументалном здању у срцу Беча, кроз које сваке године прођу најеминентнији умјетници данашњице, Рошчића је препоручило његово велико искуство на водећим позицијама али и контакти са највећим звездама класичне музике каквима ријетко ко може да се похвали. Нови директор имао је више од три године да осмисли и формулише те новитете и измене, замишљене као стварање опере прилагођене 21. вијеку, на основу жеља које је министар културе Аустрије Томас Дрозда те 2016. изнео у ставкама: више премијера, фокус на млађу публику и промена у односу према репертоару.

Како је тада писао Дојче веле, Рошчић се многима учинио као идеалан избор, прави човјек који ће се суочити са изазовима који обухватају свеопшту „модернизацију“ опере те „подмлађивање“ публике, али и институцију која ће пригрлити све предности дигитализације и ићи у корак са напредним технологијама.

Иако је било довољно, чак и сувише гласних, и оних који су на свим нивоима спочитавали одабир тог „југословенског“ музичког стручњака (без искуства у оперским кућама), сматрајући одлуку скандалозном и деградирајућом за Оперу вјековне славне традиције – избор Рошчића није доведен у питање. Он сам тада је рекао да је одлука о прихватању функције директора Бечке државне опере, била „најтежа у његовој каријери“, те да је свјестан важности задатка и изазова који су пред њим. Од данас и званично.

Креирање младе, нове публике, која ће поново хрлити у оперу коју већ деценијама избјегава, односно самих представа које ће такву, младу публику привући, Рошчић је у старту прихватио и дефинисао као свој најважнији циљ.

До 2025. Богдан Рошчић има прилику да, водећи Оперу која је један од првих симбола аустријске културе, покаже и докаже колико је оправдано повјерење у њега као изузетног зналца, искусног у свијету музике и музичке индустрије, онога који истински воли оперу али и онога који је „на ти“ са звездама данашњице попут Чечилије Бартоли и Аном Нетрепкo

Рошчић је рођен 1964. у Београду, са породицом се 1974. одселио у Линц, да би деценију и по касније студије филозофије и музикологије у Бечу крунисао докторским радом о Теодору Адорну. Исте 1989. почиње да ради као новинар, пише колумне, док 1993. прелази у аустријски Радио 3 који ће из корена реформисати. Уследиле су функције у највећем музичком концерну на свијету Universal Music Group, њемачкој кући специјализованој за класичну музику Deutsche Gramophon, те чувеној лондонској DECCA.

(Новости)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: