САД подупиру преговоре о чланству Србије у ЕУ

Европски званичници су сагласни да САД могу снажније подупрети преговоре Србије о чланству с ЕУ.

Они такође оцењују да ће то вероватно допринети томе да се превазиђу за Београд неоправдане препреке за отварање поглавља у тим преговорима.

Прилика за то може бити предстојећа посета српског премијера Александра Вучића Вашингтону, рекли су агенцији Бета, уз извесне ограде, дипломатски званичници у Бриселу, напоменувши да „не желе да спекулишу, али изгледа могуће“.

Они такође указују на то да је, иако албанска страна није дошла на последњу рунду дијалога у Брисел, дошло до извесног напретка у преговорима Београдског тима и представника ЕУ о оснивању Заједнице српских општина (ЗСО), што Београд сматра кључним условом за даљу нормализацију односа с Приштином.

Озбиљнији напредак у тој нормализацији, а то значи пре свега формирање ЗСО, могао би да буде важан тег приликом одмеравања услова за отварање првог поглавља у преговорима на састанцима шефова дипломатија и лидера ЕУ у јуну.

За Србију би то био преломни знак да нема додатних условљавања на путу ка чланству у Унији, већ се креће у партнерски однос. На додатне препреке су се веома јасно и гласно још од половине априла пожалили и премијер Вучић и шеф дипломатије Ивица Дачић, нагласивши да је Београд у дијалогу с Приштином и припремом за отварање поглавља у преговорима учинио све што је тражено, док се приштинским властима гледа кроз прсте иако коче дијалог.

ЕУ и Вашингтон су исказали видљиво задовољство због веома одмерених ставова Београда у кризи изазваној у Македонији после напада албанских терориста на полицију у Куманову, као и чињенице да је Вучић отишао у посету Тирани, упркос великим критикама, не само Србије, већ и ЕУ и САД, на рачун албанског премијера Едија Раме због његовог за регион запаљивог става око пројекта „Велике Албаније“.

Амерички Стејт дипартмент је у посебној изјави поздравио посету српског премијера Тирани. Вучић ; је изјавио да ће у Вашингтону разговарати и о могућностима да Србија учествује у пројекту Трансјадранског гасовода, који подржавају САД и ЕУ, и да се снабдева гасом из других америчких пројеката.

Вучић је одбацио с тим у вези лансиране спекулације да то значи да Србија напушта политику добрих односа с Русијом и објаснио да је једини циљ да се Србији обезбеди гас, имајући у виду да је Русија предочила да ће до 2019. године обуставити испоруке гаса Европи преко Украјине и изградити алтернативни гасовод Турски ток. САД и ЕУ се противе изградњи Турског тока који би Европу снабдевао са 63 милијарде кубних метара гаса, док би ; будући Трансјадрански гасовод снабдевао Европу са десет милијарди кубних метара, што представља озбиљан проблем, на који је указао и Вучић, јер се не зна како би Србија обезбедила енергију.

Вучић је још у фебруару у Минхену с помоћницом државног секретара САД Викторијом Нуланд разговарао о енергетици и могућностима снабдевања Србије гасом, а речено је и да је “Нуланд подржала европски пут Србије и наставак дијалога Београда и Приштине под покровитељством ЕУ”.

Аналитичари у угледним и Стејт департменту блиским гласилима, као што су Форин аферс и институт Стратфор, упозорили су да је Запад запоставио западни Балкан, препуштајући га и „опасним аветима прошлости“, а то је, закључили су, управо супротно интересима Запада и иде на руку руском упливу на регион.

Стратфор је, штавише, мишљења да „Запад, Русија и Турска имају заједничког супарника на Балкану: политичку нестабилност“, и сматра да Русија и Запад настоје да купе утицај улагањима и енергетским пројектима… док унутрашњи политички изазови прете да подрију спољне напоре за развитак и обликовање региона“.

Стратфор наводи да „Запад има предност што располаже замашним фондовима за развој и одбрану који могу бити дозначени земљама гладним економског раста”.

Агенција, међутим, закључује да „није изгледно да ће земље попут Србије или Македоније ући у чланство Европске уније у наредних десет година, а гурнуте су уназад због унутрашњих подела и противљења неких чланица ЕУ“.

Стратфор указује и на то да ће „ЕУ Србији, перспективној чланици, између 2014. и 2020. пружити потпору за реформе у висини од 1,5 милијарди евра, док ће чланица ЕУ Бугарска за исто раздобље добити 11,4 милијарде евра“ из европских фондова, а Пољска, рецимо, 29 милијарди евра.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: