пише: проф. др Драган Копривица
Подсјетио бих господу која су стекла функције без иједног уличног протеста, без сузавца и прогона од стране кордона полиције, без одласка на робију и упада полицијских патрола у родитељске им куће, без монтираних пресуда о државном удару – да је све то Милан Кнежевић храбро и поносито прошао у борби за праведну Црну Гору. А показало се да је тиме и утирао стазе неким новокомпонованим политичарима да „без зрна барута“ засједну у своје фотеље и глуме ауторитете.
А управо зато што им га је, народски речено, „шорак донио“, а да се нијесу ни ознојили. А кад је онда „сивало и грмило“, били су у својим удобним кабинетима као независни интелектуалци, уз лаки подсмијех упућен народу који је испред Скупштине Црне Горе тражио правду, и у шаторима проводио ноћи испред Парламента најављујући нову зору за поробљену Црну Гору.
Дакле, господа су добила функције не калећи се ни у једном грађанском протесту, него их запало, а да ниједном нијесу окусили чак мирис сузавца, нити сипање бибер-спреја у очи, како се то Милану десило.
А сад сматрају да снисходљиво треба упућивати отровне стрелице ономе ко им је својом свеукупном борбом и омогућио да пропуте пут сјеновитих кабинета, понеки од њих и да изигравају политичке величине свјетског формата, вољне да докажу да је све почело од трена њиховог избора на ову или ону функцију, а оно прије се, наравно, не броји…
Притом је јасно да данашњи естаблишмент у Црној Гори, народски речено, а свака част појединцима, углавном, нема петљу да се суочи не само са ранијом, него и са данашњом Црном Гором с ону страну закона.
А данас су толико у моди спектакуларна бјекства, да се и мени као обичном грађанину све чини да ћу, ни крив ни дужан, некуд исто побјећи, бар да будем у тренду.
Стога је и данас у Србији, у Београду, популарна Бежанија, а у Црној Гори у Подгорици још популарнија: Бјежанија.
Бјежи се на све стране толико да се и вјештачка интелигенција збунила па мора на ресетовање, јер се више и не зна шта је њено, виртуелно, а шта стварно.
А што се филмова тиче, код нас су досад били популарни „Бјекство из Шошенка“ и „Бјекство с Алкатраза“, а сад популарнија бива сапуница „Бјекство из Подгорице на све четир’ стране свијета“.
Притом, сви они, који завиде чистом политичком и људском путу Милана Кнежевића, који је знао стићи и на страшном мјесту постојати, желе му да се што прије склони с политичке сцене. Али нека ти и такви припазе да, уз Миланову помоћ, они сами себе не пошаљу у мировину и прије него што се надају.
Дакле, треба да испоље више респекта према оном ко их је својом часном борбом на крају и смјестио у удобне им фотеље, јер бијаше им такво коло среће, а можда се поновити неће. Ово тим прије што је, на сву срећу, а тако и треба, данашња политика у Црној Гори релаксирана, без пендрека, сузавца, кордона полиције и других „тековина“ бившег режима, који сад барјачи поштењем након своје мафијашке владавине која је обрукала Монтенегро пред свијетом и вијеком.
Зато, иронична господо са све вашим фотељама, покажите више респекта према доказаним борцима за правду, који су животе небројено пута стављали на коцку, а ви, већина, ниједном.
Него промовишете активности у рукавицама. Чак нећете ни сад да се, далеко било, замјерате бјегунцима, по систему „бриго моја, пређи на другога“. Па опет бива актуелан назив романа руског писца Херцена „Ко је крив?“, при чему ви данас исписујете странице вашег романа: „Нико није крив“.
И на тај начин доказујете да многима од вас не фали знање, али вам, напросто, фали петља. Па вам, пошто сте кабинетски политичари, фали доза храбрости какву Милан Кнежевић до дана данашњег има, па бисте могли понешто и да научите од њега по том питању.
А њему је, притом, очигледно, небитно хоће ли бити у пензији или не, јер му је само битно да може поштена образа сваком погледати у очи. Мада је тако нешто за неке наше наше савремене политичаре – превазиђена категорија.
Ово тим прије што Кнежевић жели да поправи тужни имиџ државе, у којој једино на свијету (!) најмногољуднији, и то доминантно, језик, није истовремено и службени, равноправно, поред црногорског, што је ван сваке памети.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
