САД: Електори сутра званично бирају председника, да ли ће потврдити победу Трампа?

Док Доналд Трамп ужурбано саставља свој кабинет и планира председнички програм, САД тек сутра званично бирају председника, односно то ће учинити група од 538 електора, при чему постоји незнатна могућност да они донесу изненађујућу одлуку и – гласају по своме.

Наиме, ниједан електор нема уставну обавезу да следи вољу народа који представља, по појединачним државама, па би на сутрашњим изборима такозвани „превртљиви електори“ могли да гласају по сопственом нахођењу и Трампу ускрате председнички мандат, мада су шансе за то веома мале, али је такав исход по закону могућ, наводи Си-Ен-Ен.

Према првом сценарију, који подразумева Трампову званичну победу, на основу исхода председничких избора одржаних 8. новембра предвиђа се да ће он добити 306 гласова у Изборном колегијуму који сачињавају електори, док му је потребно најмање 270 да би формално био изабран за председника на електорском састанку 19. децембра.

Други сценарио би гласио: „Превртљиви електори“ гласају по своме, то јест за демократску кандидаткињу Хилари Клинтон, при чему би она добила максимално 232 изборна гласа, али је то за 38 мање од 270 колико јој је потребно да би била изабрана за председника, тако да је њена судбина скоро запечаћена.

Овакав исход је прилично невероватан пре свега због начина на који је Изборни колегијум сачињен, имајући у виду да се електори бирају на нивоу држава и то најчешће на два начина – на партијској конвенцији или одлуком државног партијског одбора.

То значи да су електори често партијски лојалисти и активисти, па би, евентуалном одлуком да уместо за Трампа сутра гласају за Клинтонову, „превртљиви електори“ не само окренули леђа Трампу, већ би пркосили и својим републиканским пријатељима и колегама.

По трећем сценарију, републикански електори би изневерили Трампа, али с друге стране ниједан кандидат не би добио потребних 270 гласова.

И таква опција је тешко остварива из више разлога, а један од њих је то што, иако ништа у Уставу нити у федералном праву не спречава електоре да гласају за кандидата који није освојио већину гласова народа у њиховој држави, 29 држава имају законе којима се обесхрабрују потенцијални „електорски одметници“.

Међу казнама које такви закони предвиђају су и потенцијалне новчане казне или претња заменом другим електором, премда су ти закони ретко кад опробани.

Уколико, пак, електори гласају тако да ни Трамп ни Клинтонова не добију неопходних 270 гласова, и уколико се застој настави и Конгрес не буде могао да одлучи о победнику, у том случају би нови потпредседник постао вршилац дужности председника.

Електорске гласове пребројаће и потврдиће Конгрес на заједничком заседању 3. јануара, а било који други резултат осим победе Трампа увео би САД у хаос какав није виђен у последњих барем 140 година, закључује Си-Ен-Ен.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: